Sve veća i nekontrolisana upotreba antibiotika može biti odgovorna za porast učestalosti alergije i astme u svetu. Nekontrolisana upotreba antibiotika remeti ravnotežu crevne flore i na taj način antibiotici sprečavaju imunitet da razlikuje bezopasne stvari od onih koje su zaista opasne po njega.
Naša crevna flora je osnov našeg imuniteta. Na ovu temu su i rađena neka istraživanja i eksperimenti da bi se dokazalo da poremećaj crevne flore može dovesti do alergijskih reakcija i astme.
U poslednje dve decenije astma u svetu je porasla za 160%, što predstavlja ogromno povećanje. Trenutno u Americi od astme boluje 25% dece, u Engleskoj 30% stanovništva, u Hrvatskoj oko 10% stanovništva i ta brojka stalno raste. Naučnici za ovaj porast krive zagađenje okoline, nezdravu hranu, promenu higijenskih navika. Naučnici u ovaj spisak sve češće ubrajaju i antibiotike.
Na povezanost asme, alergija i antibiotika ukazuje očigledna činjenica da u zemljama gde je porasla upotreba antibiotika, porastao je i broj obolelih od astme i alergija. U državama gde primena antibiotika nije jako proširena, alergija i astma su retka pojava. Novija istraživanja sporovedena u Berlinu su potvrdila da je porast astme i alergije u državama zapadnog sveta proporcionalan rastu korišćenja antibiotika.
U jednom eksperimentu, izvedenom da bi se tvrdnja o antibioticima dokazala, grupa miševa je dobila terapiju antibioticima, a nakon toga su ih izložili dejstvu gljivica koje se normalno nalaze u našoj okolini i na koži. Kod njih se pojavio intenzivan imunološki odgovor na spore gljivica, koji grupa miševa koji nisu dobijali antibiotik nije dobila.
Važnost probiotika
Poremećaj crevne flore nas može učiniti jako podložnijim alergijama. Pretpostavka je da dobre bakterije u našim crevima utiču na to kako naš organizam reaguje na alergene iz okoline. Tačan mehanizam ovoga nije još uvek poznat.
Ova otkrića podržavaju stav mnogih lekara da se antibiotici smeju koristiti samo ako je to apsolutno neophodno. Nakon terapije antibioticima, pacijentima je potrebno obavezno dati probiotike da bi obnovili uništenu crevnu floru. Konzumiranje sirovog voća, povrća i fermentisane hrane takođe pomaže obnavljanju crevne flore. Terapija antibioticima nije potpuna i neće dati željeni efekat ako se ne završi probioticima.
Prirodni antibiotici
Dok lekari klasične medicine dolaze do zaključka da se antibiotici trebaju koristiti što manje, alternativni lekari poručuju da se kao prevencija, ali i zamena koriste prirodni antibiotici. Prirodni antibiotici su isto tako delotvorni kao i klasični, ali za razliku od njih jačaju Vaš imunitet i ne škode zdravlju. Prirodni antibiotici poput belog luka, ulja semena grejpfruta, ehinacee, propolisa i ulja divljeg origana će vas zaštititi od mogućih infekcija.