Bronhitis

Bronhitis (bronchitis) je zapaljensko oboljenje sluzokože disajnih puteva (bronhija). Osnovni i uvek prisutan simptom je kašalj, sa iskašljavanjem različite količine manje ili više gustog sekreta. Prema toku i dužini trajanja, bronhitis ima dva osnovna oblika: akutni i hronični.

Akutni bronhitis je čest problem i najčešće se javlja kao komplikacija prehlade ili neke druge respiratorne bolesti. Hronični bronhitis je komplikovaniji problem, sa potencijalno ozbiljnim posledicama. Često se razvija kod dugogodišnjih pušača, mada može biti uzrokovan i drugim faktorima.

Simptomi koji su prisutni kod oba tipa bronhitisa su:

• kašalj

• stvaranje i nakupljanje sekreta u disajnim putevima, koji može biti proziran, lepljiv, žut ili zelenkast. Boja sekreta zavisi od prisustva bakterija, pa će zelena boja ispljuvka značiti verovatno prisutnu bakterijsku infekciju

• zamaranje

• kratak dah i osećaj nedostatka vazduha

• blaga groznica

• osećaj nelagodnosti u grudnom košu

Akutni bronhitis najčešće traje 7 do 10 dana, mada se kašalj može zadržati i nekoliko nedelja nakon povlačenja drugih simptoma, kao posledica oštećenja respiratornog epitela.

Uzroci akutnog bronhitisa

Akutni bronhitis je najčešće izazvan virusima, obično istim virusima koji izazivaju prehladu.

Primena antibiotika u toku virusnog bronhitisa nije opravdana, s’ obzirom na to da je ovaj tip bronhitisa izazvan virusima, na koje antibiotici ne deluju.

Upotreba antibiotika opravdana je jedino u slučaju razvoja bakterijske infekcije.

Hronični bronhitis

Dijagnoza hroničnog bronhitisa postavlja se uglavnom kada su kašalj i drugi simptomi hroničnog bronhitisa prisutni najmanje tri meseca tokom tri uzastopne godine. Hronični bronhitis je obično izazvan dugotrajnim izlaganjem toksičnim materijama, kao što je duvanski dim, različita zagađenja iz vazduha, zagađenja u radnom okruženju (neorganske i organske prašine). Od navedenih uzroka, vodeće mesto zauzima hronično pušenje cigareta.

 

Prevencija bronhitisa

U cilju smanjenja rizika za nastanak bronhitisa mogu se sprovoditi sledeće mere:

• izbegavanje duvanskog dima.

• vakcina protiv gripa može pomoći ukoliko se ponavljaju bronhitisi uzrokovani virusom influence. Uglavnom se radi o osobama sa lošim imunitetom, koje su podložnije nastanku respiratornih infekcija i razvoju komplikacija.

• redovna higijena ruku je veoma važna, zato što se veliki broj virusa koji mogu izazvati respiratorne infekcije može preneti prljavim rukama.

• ukoliko imate HOBP, poželjno je da nosite masku pri izlaganju isparenjima, dimu i drugim štetnim materijama za koje je poznato da kada se udahnu, mogu da dovedu do pogoršanja simptoma HOBP

Postavljanje dijagnoze bronhitisa

U prvim danima može biti teško jasno razlikovati simptome bronhitisa od simptoma obične prehlade. U toku kliničkog pregleda, jedna od osnovnih tehnika je upotreba stetoskopa. Pored “slušanja” pluća, lekar može tražiti neku od dodatnih metoda dijagnostike:

• rentgen pluća i grudnog koša može pokazati prisustvo upale pluća ili nekog drugog poremećaja koji je uzrok kašlja

• analiza ispljuvka (sputuma) pomaže u postavljanju dijagnoze infekcije, a antibiogram daje informacije o tome koji antibiotik je delotvoran u tretmanu infekcije.

• ispitivanje funkcije pluća vrši se upotrebom aparata koji se zove spirometar. Upotreba spirometrije veoma je važna u postavljanju dijagnoze opstruktivnih i restriktivnih bolesti pluća

Tretman bronhitisa

U najvećem broju slučajeva, akutni bronhitis prolazi bez ikakve terapije, u roku od 7-10 dana. Kašalj može trajati još nekoliko nedelja nakon povlačenja drugih simptoma.

Kao što je pomenuto, upotreba antibiotika se izričito ne preporučuje u slučaju nekomplikovanog oblika akutnog bronhitisa. Jedino u slučaju nastanka sekundarne bakteriske infekcije indikovana je upotreba antibiotika.

Lekovi koji se primenjuju u tretmanu bronhitisa uglavnom deluju na prateće simptome bronhitisa:

• lekovi koji podstiču iskašljavanje pomažu eliminaciju gustog sekreta iz disajnih puteva i olakšavaju disanje.

• Lekovi koji umanjuju alergijsku reakciju propisuju se u slučaju postojanja astme, hronične opstruktivne bolesti pluća i drugih poremećaja sa alergijskom komponentom.

Vežbe disanja u velikoj meri mogu biti od pomoći. Jačanjem mišića grudnog koša i izvođenjem pravilnih disajnih pokreta poboljšava se efikasnost disanja.