Prvi znaci bolesti su nedostatak daha pri naporu, stezanje u grudima, dugotrajni kašalj i iskašljavanje, kao i zviždanje u grudima. Prvi korak u postavljanju dijagnoze je pregled plućne funkcije spirometrijom, ali i pregled specijaliste pulmologa. Hronična opstruktivna bolest pluća je treći najčešći uzročnik smrti u svetu
Hronična opstruktivna bolest pluća se ređe dijagnostikuje, nego što zaista postoji. Zapravo, kada neko ima navedeno oboljenje često ne zna da je oboleo od HOBP, jer se bolest manifestuje nedostatkom daha pri fizičkom naporu, pa osoba to objašnjava lošom fizičkom kondicijom, gojaznošću ili možda poodmaklim godinama. Zbog toga ovakve tegobe zanemaruje i ne javlja se lekaru na vreme.
Simptomi HOPB-a su slični ili isti kao oni koji se mogu javiti kod bolesti srca i kod malokrvnosti i često zbog toga oboleli ne obrate pažnju na te znake. Prvi simptom koji se javlja je nedostatak vazduha pri fizičkom naporu. Drugi simptom hronične opstruktivne bolesti je hronični, dugotrajan kašalj. Njega često imaju pušači. Hronični bronhitis ima neko ko kašlje dve godine, a duže od tri meseca u kontinuitetu. To je znak za oprez i da je potrebno potražiti lekarsku pomoć, jer moguće je da neko ko ima hronično zapaljenje disajnih puteva, ima i opstrukciju disajnih puteva, a samim tim je lečenje i zahtevnije.
Kada pacijent oseti opisane tegobe, potrebno je da se obrati svom izabranom lekaru u domu zdravlja koji će proceniti da li se opisane tegobe mogu objasniti eventualnom malokrvnošću, možda popuštanjem srca, ili je u pitanju HOBP. Ukoliko se ustanovi da tegobe imaju veze sa plućima i suženjem disajnih puteva, potrebno je pacijenta uputiti pneumoftiziologu ili pulomolgu. On će na osnovu merenja plućnih funkcija, fizičkog pregleda i rezultata spirometrije postaviti dijagnozu i odrediti optimalnu terapiju.
Pušači u najvećem riziku da obole
Što se faktora rizika tiče, faktor rizika broj jedan u našoj zemlji i drugim razvijenijim državama je duvanski dim. Pušači koji puše više od 10 godina, po 20 cigareta dnevno su u ozbiljnom riziku da da obole od ove bolesti. Pasivno pušenje takođe doprinosi nastanku promena u disajnim organima, a drugi raktori rizika za nastanak HOBP-a je zagađenje u radnoj i životnoj sredini. To su supstance u obliku isparenja, organskih i neorganskih čestica kojima smo često izloženi. Iz tog razloga, jako je važna zaštita zaposlenih na radnom mestu na kome se oslobađaju opasni gasovi.
Prema statističkim podacima, HOPB je prisutna kod 5 do 15% odrasle populacije. To je bolest odraslih. U našoj zemlji je oko 6% obolelih. Koliki je tačan broj obolelih, moglo bi se znati jedino ukoliko bi se pregledali svi koji imaju neki od faktora rizika za nastanak HOBP-a. Ovako, na raspolaganju su nam samo podaci o obelelima kojima je postavljena dijagnoza.
Primed 2 diši lako je prirodni preparat koji mogu koristiti osobe obolele od HOBP-a. Aktivni sastojci preparata pomažu razgradnju i iskašljavanje gustog sekreta, olakšavajući protok vazduha u disajnim putevima. Smanjuju osetljivost disajnih organa na alergene iz vazduha i deluju na opuštanje disajnih puteva, čime ublažavaju i proređuju napade gušenja.
