Alergijska bolest je jedna od najčešćih nezaraznih bolesti i zbog velike učestalosti naziva se “epidemijom 21.veka”. Epidemiološka istraživanja ukazuju da oko 25% ukupne svetske populacije boluje od neke vrste alergije.
Simptomi alergijskog rinitisa nalikuju prehladi, ali ako prehlada traje više od nedelju dana, a javlja se uvek u isto doba godine, najverovatnije se radi o alergijskom rinitisu. Najčešće se javlja kijanje, obično više puta za redom (u salvama), curenje vodenaste sekrecije iz nosa, otok krvnih sudova, što bolesnici osećaju kao začepljenost nosa, ponekad uz gubitak čula mirisa.
Alergijski rinitis izaziva glavobolju, smanjuje koncentraciju, utiče na radnu sposobnost i uzrok je izostanka iz škole ili posla, te može znatno da smanji kvalitet življenja. Do 75 procenata odraslih bolesnika s rinitisom smatra da im bolest utiče na profesionalni život. Često je udružen sa drugim bolestima gornjih disajnih puteva, poput upale sinusa, uha, ili s nosnom polipozom.
Simptomi alergijske kijavice
Simptomi alergijske kijavice se: napadi kijanja praćeni vodenastom, često obilnom sekrecijom iz nosa, otežano disanje na nos, smanjen osećaj mirisa, svrab nosa često praćen suzenjem i svrabom očiju. Kod rinitisa uzrokovanog grinjama više dominira otežano disanje na nos i umeren svrab i kijanje koje se pogoršava u kontaktu sa kućnom prašinom.
S obzirom na to da je alergijski rinitis faktor rizika za pojavu astme, uvek treba voditi računa da se pojava kašlja, otežano disanje, ili sviranje u grudima ne protumače kao “loša kondicija”, jer upravo ovi simptomi mogu biti prvi znak novonastale astme.
Imunoterapija
Hiposenzibilizacija, odnosno imunoterapija, jedna je vrsta “vakcine”protiv uzročnog alergena. Alergen-specifičnom imunoterapijom, pokušavamo da umanjimo reakcije imunološkog sistema tj. da stalnom primenom odgovarajućih doza alergena stvorimo toleranciju na uzročni alergen.
Kako je “klasična” imunoterapija u vidu potkožnih injekcija (slično davanju insulina) bila praćena burnim kožnim reakcijama (crvenilo i otok na mestu davanja), a opisane su i sistemske neželjene reakcije sa mogućnošću nastanka i anafilaktičkog šoka, ovaj metod sve više ustupa mesto sublingvalnoj (pod jezikom) imunoterapiji.
Sublingvalna imunoterapija
Ovde se koriste veće doze standardizovanih alergena koji se primenjuju u obliku kapi koje se stavljaju pod jezik. Istraživanja pokazuju da je ovaj način podjednako efikasan, kao i klasična imunoterapija.
Kome se preporučuje imunoterapija?
Imunoterapija se preporučuje osobama sa alergijskom kijavicom kod kojih je bolest nedovoljno regulisana primenom lekova, usled prisustva neželjenih dejstava lekova, ili kod onih koji ne žele da se pridržavaju terapije.
Najbolji rezultati se postižu u lečenju polenske kijavice. Kod osoba koje su alergične na više vrsta polena, rezultati su nešto slabiji nego u slučajevima alergija na jednu vrstu alergena. Tretman se započinje van sezone oprašivanja i izloženosti alergenu ( kraj novembra, početak decembra), a prvi rezultati se uočavaju već prve godine lečenja. Ukoliko se tretman pokaže efikasnim, nastavlja se prema odgovarajućoj šemi minimalno tri, a najviše pet godina. Pozitivan efekat se održava najmanje još tri godine nakon prekidanja tretmana.
Primed 2 diši lako je potpuno prirodni preparat na bazi kristalisanog lipovog meda i kalcijuma iz prirodnih izvora. Preporučuje se osobama koje imaju problema sa prolećnim alergijama, polenskom kijavicom, alergijskim rinitisom i sinusitisom. Aktivni sastojci preparata smanjuju osetljivost disajnih organa na alergene iz vazduha, čime ublažavaju simptome postojeće alergije. Zbog postizanja boljih efekata u tretmanu alergije, preporuka je preparat konzumirati minimum mesec dana pre početka cvetanja u cilju prevencije pojave simptoma alergije na polen.
