Devijacija nazalnog septuma

nosTo je deformacija pregrade između nozdrva.

Često se javlja na rođenju. Češća je kod muškaraca. Bavljenje kontaktnim sportovima jeste faktor rizika.

Zid od hrskavice i kosti koji odvaja nozdrve, nazvan nazalni septum, može ponekad da bude blago deformisan ili iskrivljen i da ne izaziva probleme. Međutim, kod nekih osoba postoji značajna deformacija ili devijacija nazalnog septuma, koja zatvara jednu stranu nosa i otežava disanje.

Blago deformisan nazalni septum obično je prisutan od rođenja. U ostalim slučajevima, ovo stanje je posledica udarca u nos, zbog pada, sportske povrede i sl. Muškarci su skloniji devijaciji septuma jer se češće bave kontaktnim sportovima koji mogu da dovedu do povrede ove vrste. Teška devijacija nazalnog septuma povećava rizik od infekcija sinusa.

Ako imate čestih problema sa upalom sinusa ili teškoće prilikom disanja, može se uraditi operacija koja će ukloniti ove probleme. Deformisani septum se ispravlja poravnavanjem hrskavice i kosti ili njihovim uklanjanjem. Obe operacije se izvode u bolnici pod lokalnom ili opštom anestezijom i po pravilu su usešne.

Astma i zagađenje vazduha

Zagadjenje vazduhaPojačano zagađenje vazduha, koje u mnogim gradovima Srbije u zimskim mesecima uveliko prelazi dozvoljene granice izaziva pogoršanje brojnih bolesti a posebno ugrožava astmatičare.

U Srbiji se broj obolelih od astme u protekloj deceniji udvostručio. Jedan od uzroka oboljevanja je i zagađen vazduh. Iako je još 2009 godine Vlada Srbije donela akcioni plan o zaštiti životne sredine, upravljanje kvalitetom vazduha daleko je od zadovoljavajućeg, upozoravaju stručnjaci.
Brojni zagađivači ispuštaju i veoma otrovne materije u vazduh.

Azotni oksidi, sumporni oksidi, tzv. prizemni ozon koji nije primarni zagađivač nego se javlja kao reakcija ovih jedinjenja na nivou zemlje koji je vrlo opasan, pored toga je i otrovan a ono što dominira i što je izuzetno važno to su takozvane ultrafine čestice koje se izdvajaju iz sagorevanja pre svega dizela.

U Srbiji čak svako šesto školsko dete ima neki oblik astme. Lekari upozoravaju da je kod dece u Srbiji astma lošije kontrolisana zbog nedovoljne edukovanosti roditelja ali i lekara. Mali astmatičari u Srbiji čak tri puta češće izostaju sa nastave od vršnjaka u razvijenim evropskim zemljama.

Astma se i leči na osnovu stepena kontrole jer je veoma promenljiva i nepredvidiva bolest To je bolest koja je uslovljena nasleđem i faktorima spoljašnje sredine koji su izuzetno promenljivi. Genetski materijal, odnosno nasledni materijal reaguje na sve faktore spoljašnje sredine i može doći do blagog, srednje teškog, teškog pogoršanja astme iznenada. Zbog toga je i veoma teško uspostaviti kontrolu.

Lekari upozoravaju da je veća briga potrebna i mladim astmatičarima u pubertetu i starijima od 65 godina. U svetu od astme boluje više od 300 miliona ljudi, a stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da bi broj obolelih do 2025. mogao porasti za još 100 miliona. Upravljanje kvalitetom vazduha navodi se kao važna mera prevencije.