Kako protiv suvog kašlja?

Prehlada

Kašalj je često pratilac mnogih lakih bolesti, poput obične prehlade. Baš iz tog razloga, kašalj kao simptom zanemarujemo i čekamo da prebolimo bolest, kada on uglavnom i nestaje. Ako pak dođe do suvog kašlja, njega nije pametno ignorisati, jer može biti znak nekog težeg, hroničnog oboljenja.

Suvi kašalj je simptom kod koga ne dolazi do stvaranja sluzi niti ispljuvka. On se kod nekih ljudi može pojaviti iznenada i isto tako neobjašnjeno nestati.

Hronični suvi kašalj se može pojavljivati svaki dan i trajati po 10-tak minuta, a veruje se da nastaje zbog iritacija gornjih disajnih puteva gasovima iz želuca. Često ga se možete rešiti pastilama na bazi bilja, a ako ne prestaje, preporučuje se poseta lekaru.

Povećana želudačna kiselina može dovesti do nadražajnog, suvog kašlja i vrlo lako se može smiriti sodom bikarbonom ili nekom od tableta za smirivanje želudačne kiseline.

Suvi kašalj može biti i simptom alergije ili astme, naročito ako se javlja tokom noći ili ujutro, ili nakon što nam nešto nadraži grlo. Astma se može prepoznati po tome što kašalj prati zvuk koji se može opisati kao zviždanje pluća. To svakako nije dovoljno dokaza za postavljenje samodijagnoze. Kašalj kod astme je vrlo sličan kašlju koji se javlja nakon preležane prehlade ili druge respiratorne infekcije kad je grlo izuzetno osetljivo. Takođe alergije su vrlo često praćene napadima suvog kašlja, koji traje dok se ne ukloni alergen.

Kod nekih ljudi se suvi kašalj javlja kao nuspojava i uzimanja tableta, pogotovo onih za visoki krvni pritisak ili ACE inhibitora, koje narušavaju prirodni balans našeg organizma. Promena tableta uglavnom pomaže, a ako se suvi kašalj i dalje nastavi, obavezno se javite lekaru.

Suvi kašalj može biti i simptom ozbiljne bolesti, poput hronične opstruktivne bolesti pluća ili raka pluća. Te bolesti su često uzrokovane pušenjem i izlaganjem kancerogenim supstancama, poput azbesta, i osim kašlja jedan od simptoma je krvav ispljuvak.

Za smanjenje suvog kašlja se pre svega preporučuje izbegavanje cigareta, zadimnjenih prostorija, alkohola i hemijskih isparenja. Pomažu i biljni čajevi sa medom, biljne pastile, čajevi od bosiljka, nane, kane, crnog luka…

Prirodni preparat PRIMED 2 diši lako je na bazi meda i kalcijuma iz prirodnih izvora, smanjuje napade kašlja, uspešno sanira respiratorne infekcije i povećava otpornost organizma na alergene iz vazduha.

Aspirinska astma

Aspirinska astmaBogata i kvalitetna ponuda usavršene farmaceutske industrije pomogla je lečenju mnogih bolesti. Ali uporedo sa tim učestale su mnoge alergijske reakcije na lekove. Jedan od jako efikasnih i možda najkorišćeniji lek je aspirin. On je izuzetno dobar i jeftin lek ali ga treba koristiti u pravim indikacijama jer često izaziva alergijske manifestacije sa raznim kljiničkim slikama. Može izazvati angioedem, utrikariju, pa i anafilaktički šok. Specifičnost aspirina kao alergena leži u kliničkoj slici koja se naziva aspirinski trijas: nepodnošenje aspirina, polipi u nosu i bronhijalna astma.

Zbog postojanja fenomena poznatog kao aspirinska astma, lekari ne savetuju pacijentima obolelim od astme uzimanjeaspirina i sličnih lekova protiv bolova. Sreće se kod pojedinih, srećom ne kod svih osoba sa astmom.

Astma izazvana aspirinom je jako težak oblik astme, jedan od najtežih, sa vrlo teškim akutnim napadima koji ne odgovaraju na terapiju. Ovaj oblik astme se jako teško leči, prognoza joj nije dobra, a bolesnik je često zavisan od kortikosteroida. Javlja se sa uzimanjem aspirina ali se nažalost ne povlači prestankom uzimanja ovog leka. Za ovu bolest važi da je aspirin samo okidač, bolest ima svoju autonomiju, potpunu samostalnost.

Teško je odrediti ko je alergičan na aspirin. Često su to osobe koje su imale ponovljene virusne infekcije disajnih organa. U suštini kod osoba sa intolerancijom aspirina postoji intolerancija na sve lekove iz grupe COX-1 inhibitora, a dozvoljena je primena samo lekova iz grupe COX-2 inhibitora. Osobama koje ne podnose aspirin savetuje se da ne uzimaju ni ibuprofen (Brufen) jer u 90% slučajeva postoji unakrsna intolerancija tih lekova. Slično važi i za diklofenak, mada je manja šansa da ovaj lek dovede do inolerancije, mada može da ugrozi osetljive osobe. Savetuje se uzimanje lekova koji su bezopasni, npr paracetamol poznat kao Febricet, jer ima potpuno drugačiji mehanizam delovanja. Kod jakih bolova bezopasna je upotreba Tramadola.

Spirometrija

SpirometrijaSpirometrija je ispitivanje ventilacijske sposobnosti pluća. Pomoću nje određujemo parametre koji su bitni za ocenjivanje plućne funkcije.

Aparat kojim se izvodi ovo ispitivanje se naziva spirometar. Od pacijenta se očekuje dobra saradnja i pri izvođenju spirometrije treba da udahne vazduh najviše što može, a zatim najbrže što može i do kraja da izdahne sav vazduh iz pluća. Važno je da pri izvođenju spirometrije ne diše na nos i da vazduh do kraja izdahne iz pluća. Aparat sam izračunava potrebne parametre, volumene i kapacitete pluća.

Spirometrija nam ukazuje na dijagnozu bolesti gde dominira poremećaj plućne funkcije. Pomoću nje se može odrediti postojanje i stepen opstrukcije u disajnim putevima i na osnovu toga se određuje potrebna terapija. Bitna je u praćenju toka bolesti i efekata terapije, u određivanju radne sposobnosti obolelog, u preoperativnoj proceni bolesnikovog stanja. Koriste se u dijagnostici bolesti drugih organa, koje mogu uticati na disanje.

Najvažniji spirometrijski pokazatelji

Na osnovu spirometrijskih merenja dobijaju se vrednosti koje su bitne u postavljanju dijagnoze. To su sledeći parametri:

  • FVC (forsirani vitalni kapacitet) ili ukupna zapremina vazduha koja može forsirano da se izduva u jednom dahu.
  • FEV1 ( forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi) je zapremina vazduha koja se izduva u prvoj sekundi maksimalnog izdaha. Ovo je mera koliko brzo pluća mogu da se isprazne.
  • FEV1/FVC je procent vazduha koji se izduva u prvoj sekundi u odnosu na ukupnu izdahnutu zapreminu. FEV1 je iskazan kao procent FVC i klinički je koristan indeks za otkrivanje opstrukcije (ograničenja) protoka vazduha.

Najčešće bolesti sa opstruktivnim poremećajima su:

  • Hronična opstruktivna bolest pluća.
  • Astma.
  • Cistična fibroza.
  • Bronhiektazije.
  • Karcinom pluća.
  • Obliterativni bronhitis
Astma

Okidači astmatičnog napada

KašaljMnogi faktori mogu aktivirati astmu i izazvati napad. Ne reaguju svi astmatičari podjednako na sve okidače. Pored toga efekat koji svaki okidač daje na plućima varira od osobe do osobe. U principu, ozbiljnost astme kod nekoga zavisi od toga šta sve može da aktivira astmu i dovede do napada.

Okidači napada astme se dele na dve kategorije:

  • alergeni ( specifični faktori).
  • iritansi ( nespecifični faktori).

Jednom kada vaše bronhije, nos i oči postanu osetljive zbog izlaganja alergenu, ponovno izlaganje isim ili drugačijim alergenima će aktivirati simptome astme ili alergije. Znači, osetljive bronhije mogu reagovati na mnoge druge faktore, kao što su fizička aktivnost, infekcija, razni iritansi.

Alergeni koji dovode do napada astme:

  • Polen.
  • Grinje, plesni, dlake kućnih ljubimaca, delovi insekata.
  • Namirnice poput ribe, jaja, kikirikija, oraha, kravljeg mleka, soje.
  • Aditivi u hrani, npr. sulfiti.
  • Agensi na radnom mestu, lateks, epoksidi, formaldehid.

Koliki je udeo alergije u nastanku astme pokazuje činjenica da 80% dece i 50% odraslih sa astmom imaju alergije.

Iritansi koji dovode do astmatičnog napada:

  • Lekovi poput aspirina i drugih NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi), beta- blokatori (lekovi za lečenje visokog krvnog pritiska i aritmija)
  • Respiratorne infekcije, najčešće one izazvane virusima, bronhitis, sinuzitis.
  • Pušenje i duvanski dim.
  • Deterdženti, dezodoransi, kućna hemija, parfemi.
  • Spoljašnji faktori, smog, izduvni gasovi automobila.
  • Noćno doba.
  • GERB ( gastroezofagusna refluksna bolest).
  • Fizička aktivnost, posebno po hladnom vremenu.
  • Iritansi na radnom mestu, prašina, gasovi, isparenja..

    Emocionalni faktori, smeh, plač, stres..

    Hormonski faktori, npr. predmenstrualni sindrom.

Grip ili prehlada?

Upala plućaImate curenje iz nosa, kašalj, povišenu temperaturu, glavobolju i ne znate zbog čega se gore osećate. Često je teško odrediti da li ste samo prehlađeni ili imate mnogo opasniji grip.

Prehlada ili grip, šta je uzrok vaše bolesti?

I prehlada i grip su respiratorne infekcije, ali su izazvane različitim virusima. Prehladu izaziva jedan od 200 različitih virusa, a samo je nekoliko virusa koji mogu izazvati grip.

Opšte je pravilo da je grip intenzivniji i opasniji od obične prehlade. U nekim situacijama je jako važno odrediti da li imate ili nemate grip jer je veća verovatnoća da dođe do ozbiljnih komplikacija, uključujući pneumoniju, bakterijsku infekciju, dovodeći čak do potrebe za bolničkim lečenjem.

Prehlada ili grip, uočite razliku!

Visoka temperatura, curenje iz nosa, umor, glavobolja, bolovi u mišićima su simptomi koji su zajednički i za grip i prehladu. Zbog preklapanja simptoma ponekad je teško odrediti da li imate grip ili ste samo prehlađeni.

Za prehladu su karakteristični simptomi: curenje iz nosa, grebanje u grlu, kijanje, suzenje očiju i blago povišena temperatura, do 39 stepeni.

Simptomi gripa su često oštriji od simptoma prehlade i uključuju povišenu temperaturu, preko 39 stepeni, suvi kašalj, bez sluzi, drhtavicu, znojenje, bolove u telu, nedostatak apetita.

Simptomi prehlade se obično javljaju postepeno, progresivno, a simptomi gripa se pojavljuju naglo, bez upozorenja.

U slučaju postojanja ovakvih ili sličnih simptoma trebate se javiti vašem lekaru da bi on odredio da li imate grip ili samo prehladu. Ako vaši simptomi nisu isuviše teški nakada možete ostati kod kuće, bez potrebe da se javite na pregled. Međutim, ukoliko su simptomi teški, ako ukazuju na ozbiljnu infekciju ili imate neki drugi zdravstveni problem koji povećava rizik od komplikacija, obavezno se javite svom lekaru.

Simptomi i prehlade i gripa se povlače nakon 10 dana. Ne postoji lek za prehladu već se samo primenjuje simptomatsko lečenje. U slučaju gripa postoje antivirusni lekovi koji ubrzavaju vreme oporavka. Ovi lekovi se smatraju drugom linijom odbrane od virusa, nakon vakcinacije.

Antibiotici nisu lekovi izbora za lečenje prehlade i gripa jer su im izazivači virusi.

Odmarajte se dovoljno, izbegavajte pušenje i alkohol, unosite dovoljno tečnosti i prirodnih sokova, koristite lekove koji će vam ublažiti simptome. Ovo vam može pomoći da se osećate bolje i da se vaše telo izbori sa virusom.