Bolne posledice zapaljenja sinusa

sinusitis1Širok je spektar mogućih uzroka koji dovode do bolova u predelu lica i glave. Jedan, relativno čest uzrok su oboljenja sluzokože nosa i sinusa, pa je zato potrebno razumeti i prepoznati njihove osnovne karakteristike.
Usled oboljenja nosa i sinusa mogu se javiti bolovi koji sačinjavaju oko 20 procenata svih bolova koji se javljaju u predelu lica i glave.
Bol usled zapaljenja sluzokože nosa i sinusa
Prvi simptomi zapaljenja sinusa su pojava otežanog disanja na nos, oslabljeno čulo mirisa i vodensta sekrecija iz nosa. U periodu od oko sedam dana od početka infekcije gornjih disajnih puteva razvija se slika akutnog zapaljenja sinusa, čiji su simptomi dosta izraženiji. To su pojava gnojne sekrecije iz nosa, povišena telesna temperatura, ponekad i bol u predelu lica i glavobolja. Bol u predelu lica uzrokovan sinusitisom je jednostran, javlja se na strani upale, jak je i udruzen sa povišenom temperaturom i zapušenim nosom. Ukoliko je upalom zahvaćen gornjevilični ili maksilarni sinus, bol se može proširiti i na zube. Kod zapaljenja sfenoidalnog sinusa bol je lokalizovana u temenu glave. Pogoršavanje bola kod zapaljenja sinusa nastaje kada dođe do potpune blokade prirodnih otvora sinusa što onemogućava njihovo pražnjenje. Do ovakve situacije može da dovede letenje avionom i skijanje.
Pored akutnog, bol u licu može da bude posledica i hroničnog sinusitisa. Kada dođe do aktivacije hronične upale, dolazi do zatvaranja otvora sinusa i poremećaja njihovog pražnjenja.
U cilju lečenja bola uzrokovanim upalom sinusa potrebno je ukloniti uzrok bola, odnosno izlečiti upalu.Inače, lečenje može biti konzervativno i hirurško. Konzervativno lečenje podrazumeva primenu antibiotika prema antibiogramu koji je najdelotvorniji kod bakterije koja je izolovana.
Hirurško lečenje podrazumeva endoskopsku intervenciju, pri čemu se uz pomoć malene kamere, ulazi u sinuse kroz njihove prirodne otvore i radi drenaža, odnosno pražnjenje sinusa. Ova intervencijea je minimalno invazivna, efikasna i precizna, a postoperativni tok je brz.
Retenciona ili zastojna cista
Retencione ciste su čest nalaz pri pregledu sinusa. Prema nekim istraživanjima, oko 40% populacije ima ovakve ciste. Uobičajeno je da ne daju nikakve simptome niti tegobe koje bi ukazivale na njih i često se otkrivaju kao slučajan nalaz na snimanju glave.
Ponekad, retencione ciste mogu biti praćene bolovima u predelu lica i glave. Bolove izazivaju uglavnom ciste većih dimenzija, jer one svojim rastom pritiskaju osetljive strukture ili začepljuju prirodne otvore sinusa i sprečavaju njihovo pražnjenje.
Lečenje retencionih cisti je hirurško. Endoskopskom intervencijom, korišćenjem minijaturne kamere, kroz prirodne otvore dolazi se do ciste i ona se odstranjuje.
Polipi u nosnim šupljinama i sinusima
Polipi su izraštaji sluzokože, po prirodi su benigni i mogu da rastu. Oni stvaraju tegobe jer svojim rastom blokiraju prolaz vazduha i otežavaju normalno disanje. Osobe koje su sklone zapaljenjima sluzokože nosa i sinusa često imaju polipe i posledično se kod njih javlja poremećaj čula mirisa.
Polipi ne mogu sami po sebi izazvati glavobolje, niti bol u predelu lica. Osobe sa nosnom polipozom imaju česte glavobolje koje su posledica hronične zapušenosti nosa i otežanog disanja. Polipi svojim rastom blokiraju prirodne otvore sinusa i onemogućavaju pražnjenje sinusa i to skupljanje sekreta, koje se naročito pojačava za vreme zapaljenja dovodi do bola u predelu lica i glavobolje.
Polipi se odstranjuju hirurškim putem. Kada se odstrane, disanje i pražnjenje sinusa se vraćaju u normalnu funkciju, čime prestaju bolovi i smanjuje se mogućnost novih upala.
Vakuum glavobolja kao posledica sinusitisa
Vakuum glavobolja nastaje u uslovima izlaganja promenama vazdušnog pritiska pri zapušenom nosu i letenje avionom je idealna situacija za pojavu ove vrste glavobolje.
Suv vazduh u avionu usled klimatizacije, dovodi do isušivanja nosne sluzokože i zapušenja nosa. Dodatno, prilikom podizanja i spuštanja aviona, dolazi do promene pritiska u čeonom sinusu i kao posledica se javlja jaka, pulsirajuća glavobolja u predelu čela i oko očiju.
U cilju smanjenja ovog neprijatnog oblika glavobolje, potrebno je uraditi deblokadu disajnih puteva pomoću kapi za nos. Ovo može brzo da reši problem. U jako upornim slučajevima, kada osoba zbog svog posla biva primorana na česta putovanja avionom, pristupa se hirurškom otklanjanju srednje nosne školjke, čime se proširuju nosni hodnici i sprečava se javljanje vakuum glavobolje u dužem periodu.
primed 2Primed 2 diši lako je prirodni prparat koji efikasno, redovnom upotrebom rešava problem sa zapušenim sinusima, smanjuje zapaljenje i olakšava disanje. Prirodni kalcijum u ovom prirodnom preparatu smanjuje osetljivost sluzokože na alergene, olakšava drenažu sinusa i pomaže izbacivanje gustog sekreta iz sinusa.

astragalus

Fitoterapija i suplementi u terapiji astme

astragalusAstma kao zapaljensko oboljenje disajnih puteva može da se pojavi rano u detinjstvu, čak i kod dece mlađe od 5 godina. Kod najmlađe dece klinička slika zna da bude jako dramatična. Najteži su oni oblici koji počinju u prve tri godine života, naročito kod dece sa visokim alergijskim statusom, porodičnom anamnezom pojave astme kao i sa pojavom alergijskih ekcema i drugih oblika alergija.
Kod dece su najčešći okidači koji dovode do pojave astmatičnog napada uglavnom virusne infekcije koje dodatno pogoršavaju već postojeće zapaljenje sluzokože disajnih puteva. Otprilike oko 90 % svih napada astme nastaje posle banalnih respiratornih infekcija, poput kijavice.
Astma kao jedna kompleksna hronična bolest zahteva na prvom mestu redovnu primenu terapije. Jako je bitan i određeni stil života i način ishrane koji bi trebali da u najvećoj mogućoj meri eliminišu faktore rizika i dodatno jačaju imunitet, koji je osnova da bi se bolest držala pod kontrolom.
Kao podrška medikamentoznoj terapiji se u terapiji astme sve više uključuju fitoterapija i dijetetski suplementi bogati esencijalnim mikroelementima i vitaminima, koji dokazano pomažu pri kontroli bolesti (cink, bakar, vitamini E,C,B6…). Njihovom redovnom upotrebom se poboljšava otpornost organizma, smanjuje se postojeća inflamacija u disajnim putevima, produžava se stanje remisije bolesti i ublažavaju se simptomi postojeće bolesti.
ASTRAGALUS (Astragalus membranaceus )
Mnoge kliničke studije su pokazale imunomodulatorno i antiinflamatorno dejstvo ekstrakta korena AstragalusaGlukani iz korena astragalusa pojačavaju produkciju interferona (antivirusno dejstvo) i efektivnost T limfocita čime popravljaju imunološki odgovor organizma. Redovnom upotrebom korena astragalusa smanjuje se preosetljivost disajnih puteva.
ELEUTERO (Eleutherococcus senticosus)                                                          Aktivni principi prečišćenog ekstrata, eleuteroidi su jako značajni za podizanje imunološkog odgovora organizma.Oni povećavaju efektivnost leukocitne i limfocitne loze.
CINK je esencijalni mikroelement koji je krucijalan za održavanje zdravlja i neophodan je za sve biohemijske procese u organizmu. Dokazano deluje antivirusno i imunomodulatornoCink se takođe ponaša kao antidot kod aerozagađenja jer sprečava taloženje toksičnih materija poput olova i kadmijuma iz zagađenog vazduha i iz duvanskog dima. U našem okruženju nema dovoljno cinka, u zemljištu kao ni u namirnicama.Savremenem ishranom se unosi samo polovina dnevnih potreba. Zbog toga je često potrebna suplementacija u vidu dodataka ishrani koje sadrže cink. Dokazano je da je najbolja forma cinka za suplementaciju helatni oblik cinka kao što je cink glukonat.Ovaj oblik cinka je u digestivnom traktu zaštićen od interakcija sa hranom i hlorovodoničnom kiselinom iz želuca i zato mu je iskoristljivost u organizmu mnogo bolja u odnosu na druge oblike cinka.
BAKAR zajedno sa cinkom ulazi u sastav važnog enzima u organizmu superoksid-dizmutaze koji neutrališe slobodne radikale. Bakar takođe igra značajnu ulogu u prvoj reakciji odbrane od infekcije jer učestvuje u proces sinteze antitela.
VITAMIN C je neophodan za odbranu organizma od infekcija i pokazuje uzajamno pojačavanje dejstva sa cinkom. Ovo je bitan antioksans. Postoji bitna razlika između prirodnog oblika vitamina C i sintetskog oblika vitamina c. Prirodni vitamin C iz acerole, šipurka i sl u kompleksu sa prirodnim bioflavonoidima ima 15 puta jače dejstvo od sintetičkog oblika vitamina C.
VITAMIN E je snažan antioksidans, štiti ćelijske membrane od dejstva slobodnih radikala i deluje zajedno sa vitaminom C i cinkom.
VITAMIN B6. Ovaj vitamin ima aktivnu ulogu u pojačavanju aktivnosti imunološkog sistema i njegovi čak i minimalni deficiti mogu dovesti po pada imuniteta. Vitamin B6 utiče na elemente celularnog i humoralnog imunološkog odgovora, sazrevanje eritrocita…
primed 2Prirodni preparat Primed 2 diši lako svojim prirodnim sastavom pomaže kod olakšavanja simptoma astme, bronhitisa, alergijskog rinitisa, pušačkog kašlja…Primed 2 diši lako, pre svega, podstiče izbacivanje guste bronhijalne sekrecije i regeneriše oštećene disajne organe. Njegovi aktivni sastojci opuštaju pluća i izazivaju širenje vazdušnih kanala, a samim tim omogućavaju lakše iskašljavanje sekreta. Pored toga, Primed 2 ublažava gušenja i proređuje asmatične napade. Efikasno delovanje ovog prirodnog preparata mogu potvrditi korisnici koji su u 90% slučajeva imali poboljšanja kada su u pitanju opstruktivne bolesti respiratornog sistema kao što su astma i hronični bronhitis.

hladnoca

Respiratorne infekcije i hladan vazduh okidač za astmu

hladnocaHladan vazduh deluje na disajne puteve tako što provocira disajne puteve, steže bronhije i predstavlja okidač za astmatični napad. Astmatičarima ne prija ni boravak u zatvorenim, zagušljivim prostorijama sa puno ljudi jer tu cirkuliše veliki broj virusa koji mogu da izazovu pogoršanje bolesti. Ovo su razlozi zbog kojih astmatičari moraju da vode mnogo više računa o svom zdravlju za vreme zimskog perioda.
Vremenke prilike su ono što u zimskom periodu natera mnoge pacijente u pulmološke klinike zbog čestih pogoršanja bolesti, a nije malo ni onih kojima je hladnoća ili virusna infekcija po prvi put pokrenula astmatični napad.
Astma se ispoljava najčešće pre 25. godine života. Sklonost ka astmi može da postoji godinama i onda je u jednom trenutku dovoljan samo okidač,neki alergen, virusna infekcija, zagađenje vazduha,dim,magla,hladan vazduh da pokrene astmatični napad.
Respiratorne infekcije i hladan vazduh okidač za astmu
Virusna infekcija može da bude ponekad okidač za astmatični napad. Astma je hronično zapaljenje disajnih puteva čija je posledica povećana reaktivnost bronhija i sklonost ka njihovom sužavanju. Kada i u kojoj meri će se ispoljiti napad astme zavisi od vremenskih prilika i od izloženosti virusima.
Izlazak iz tople prostorije na hladan vazduh može takođe da provocira napad astme. U ovom slučaju astma može da se manifestuje samo kao kašalj koji se ponavlja. Pored toga moguća je pojava i vizinga odnosno sviranja i zviždanja u grudima, kao i osećaja teskobe koji ne dozvoljava pacijentu da udahne vazduh punim plućima. Ako neko svaki put kada uđe u zadimnjenu i zagušljivu prostoriju počne da kašlje, trebalo bi da se obrati svom lekaru da vidi da li je astma u pitanju.
Bronhije kod astmatičara reaguju veoma brzo na nadražaj, sužavaju se i pune se sekretom koji se pojačano luči. Zbog suženja bronhija i pojačane količine sluzi, počinje kašalj, kao i sviranje u grudima.
Treba znati da svaka pojava sviranja u grudima nije ujedno znak i da postoji astma. Dešava se da neko dobije bronhitis koga prati sviranje u grudima i da pri tome nema astmu. Takođe,i kod drugih infekcija sa povećanom temperaturom, može doći do sužavanja disajnih puteva i pojave vizinga. Za ovo se obično kaže da se bolest “spustila na pluća”. Ovakvo stanje se leči odgovarajućom terapijom i antibioticima i ne znači da pacijent ima astmu. Ali, ako se svaka prehlada „spušta“ na pluća i ako svaki put postoji sviranje u grudima, to treba da pobudi pažnju lekara i pacijenta i sumnju da je u pitanju bronhijalna astma. Vizing pri disaju se javlja i kod hronične opstruktivne plućne bolesti.
Prvi i najčešći simptom koji upućuje na postojanje astme
Pacijent se obično žali da kašlje, da ga uporno nešto iritira na kašalj. Sa takvim tegobama se najčešće javlja lekaru. Pre dolaska kod pulmologa često bude upućen specijalisti za uho grlo i nos, koji mu može dijagnostikovati alergijski rinitis. Onda bi to ispitivanje trebalo proširiti, da se vidi da li pacijent ima bronhijalnu astmu.

Dijagnostičke procedure koje se rade kada se posumnja na astmu
Prvo i osnovno što se uradi je laboratorijska analiza krvne slike da se razgraniči da li je u pitanju akutna infekcija. Prati se da li je povišena vrednost eozinofila i imunoglobulina E u serumu koji ukazuju na atopijsku konstituciju i sklonost ka alergijama. Čak i ako su ove vrednosti u granicama nornale nije isključeno da se radi o astmi, jer postoji astma koja nije alergijski uzrokovana.
Postojanje astme se dokazuje spirometrijom koja pokazuje da li u plućima postoji opstrukcija. U slučaju postojanja opstrukcije, radi se bronhodilatatorni test sa davanjem leka beta-agonista i prati se odgovor na dati lek,da li se opstrukcija smanjuje u odnosu na početnu opstrukciju. Ukoliko je spirometrijski nalaz normalan, što se dešava kada se bolest smirila, ali ona ipak postoji, radi se bronhoprovokacijski test, kada se histaminom izaziva opstrukcija i ako je on pozitivan, onda je u pitanju astma.

 primed2Primed 2 diši lako je prirodni suplement, napravljen od 100% prirodnih sastojaka, koji na prirodan i efikasan način olakšava tegobe sa disanjem i pomaže u cilju smanjivanja simptoma astme,alergija, sinusitisa, bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća, pušačkog kašlja… Ovaj prirodni preparat deluje kao prirodni bronhodilatator i širi disajne puteve, razmekšava sekret prisutan u disajnim putevima i olakšava njegovo izbacivanje.

 

RTG pluća i šta se vidi na snimku?

rtgSnimanje pluća rendgenom spada u najstarije metode postavljanja dijagnoze plućnih bolesti, pri čemu se nalaz beleži na filmskoj foliji. U ovoj vrsti dijagnostike je primena X zraka našla svoje mesto u medicini.
Snimanje pluća rendgenom je orijentaciona dijagnostička metoda koja može pomoći doktoru, u značajnoj meri da postavi dijagnozu bolesti.
Metoda se zasniva na beleženju fotohemijskog efekta X zraka na srebrnu emulziju kojom je prekrivena filmska ploča. Kada X zraci prolaze kroz strukture različite gustine: srce, pluća, kožu, krvne sudove, limfne žlezde i plućno tkivo, delom bivaju zadržani u tkivima,delom upijeni, a jedan njihov deo koji padne na rendgen film se registruje kao senka različitog stepena intenziteta.
Indikacije za snimanje pluća rendgenom.
Svaki pregled lekara specijaliste pulmologa podrazumeva i snimanje pluća rendgenom. Jedna od najozbiljnijih indikacija za primenu ove dijagnostičke metode je iskašljavanje krvi. Snimanje pluća rentgenom se radi i prilikom preoperativne priprema pacijenta,zatim ukoliko postoji sumnja na postojanje neke ozbiljne plućne bolesti tipa sarkoidoze, pneumotoraksa, pucanja plućne maramice, tumora pluća, tuberkuloze, parazitarnih oboljenja ili kada se prate rezultati lečenja ovih bolesti i efekat primenjene terapije.
Kako lekar prepoznaje bolest na RTG snimku pluća?
TUBERKULOZA se vidi kao šupljine u plućima koje su nastale propadanjem tkiva uzrokovane ovom bolešću. Na RTG snimku se vide trakaste ili prstenaste tvorevine čiji zidovi mogu da budu tanji ili deblji u zavisnosti od stadijuma oboljenja. Takođe su na rengenskom snimku vidljivi i ožiljci nastali kao posledica preležane bolesti
UPALA PLUĆA- u srednjem donjem delu pluća su primetne bele senke.
OPSTRUKTIVNI BRONHITIS I ASTMA– na snimku se vide jasno izraženi disajni putevi nalik kišnim kapima koje se slivaju.
EMBOLIJA PLUĆA- je bolest kada se začepi jedna plućna arterija ili neka njena grana krvnim ugruškom koji najčešće dospeva iz donjih ekstremiteta ili karlice. Na RTG snimku se to vidi kao trakasta senka u donjem delu pluća.
EMFIZEM- je proširenje alveola i tada pluća imaju svetliju boju, primećuje se povećan razmak između rabara.
TUMORI PLUĆA– u plućnom tkivu se primećuju jasno ograničene senke, različitog oblika i dimenzija.
PNEUMOTORAKS– je pucanje plućne maramice i tada plućna šara nije vidljiva, a plućno tkivo je izduvano.
SARKOIDOZA– je bolest nepoznatog uzroka i nju karakteriše nakupljanje T-limfocita i fagocita u plućnom tkivu, na snimku se vide uvećane limfne žlezde nalik na leptirova krila.
VODA U PLUĆIMA- na različitim nivoima pluća se vide senke koje odgovaraju prisustvu tečnosti u grudnom košu.

hobp-2

Simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća

hobp-2NEDOSTATAK VAZDUHA
U prvim fazama bolesti se može javiti nedostatak vazduha koji se pogoršava tokom vežbanja ili napora.Vremenom, kako bolest odmiče otežano disanje se javlja i dok radite najjednostavnije aktivnosti. Uzrok otežanog disanja je smanjena elastičnost plućnog tkiva.
KAŠALJ
Kašalj koji se javlja kod hronične opstruktivne bolesti pluća je stalan, prisutan gotovo uvek i to je jedan od prvih znakova hronične opstruktivne bolesti pluća. Ono što ga razlikuje od drugih vrsta kašlja je to što on ne prolazi, ili samo na kratko se smiri, ali se vrlo brzo vrati i ne reaguje na lekove za ublažavanje kašlja.
ZVIŽDANJE U PLUĆIMA
Kada su disajni putevi suženi, vazduh otežano prolazi i pri tome dolazi do pojave zvučnih fenomena koje nazivamo zviždanje. Taj zvuk se može javiti povremeno i kod zdravih ljudi, ali ako je on učestao i ako traje duže od mesec dana, postoji velika verovatnoća da patite od hronične opstruktivne bolesti pluća.
BOL U GRUDIMA
Bol u grudima je jedan od najčešćih simptoma hronične opstruktivne bolesti pluća. Bol je najčešće praćen kratkoćom daha. Ako uz ove simptome još imate i prisutan, upotran kašalj, svakako posetite lekara jer je moguće da imate HOBP.
UMOR
Hroničan umor je jedan od najuobičajnijih simptoma hronične opstruktivne bolesti pluća. Njega izaziva otežano disanje i smanjen dotok kiseonika u sve telesne ćelije. Smanjena tolerancija napora, brzo zamaranje, hronični umor koji je prisutan bez obzira na dovoljno sna su definitivni razlozi za brigu i alarm da se trebate javiti lekaru.
POVIŠENA TEMPERATURA
Povišena temperatura koja se često javlja kod osoba sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, ne mora biti nužno uzrokovana infekcijom pluća. Ipak, hronična opstruktivna bolest pluća može povećati rizik od nastanka plućne infekcije.
ZABORAVNOST I LOŠA KONCENTRACIJA
Zbog hroničnog nedostaka kiseonika i slabog dotoka krvi u mozak mogu nastati promene raspoloženja i problemi sa pamćenjem kod osoba obolelih od hronične opstruktivne bolesti pluća. Oko 40 % osoba, koje boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća, u isto vreme pate i od depresije.
VELIKI GUBITAK NA TEŽINI
Oko 25 % osoba koje pate od hronične opstruktivne bolesti pluća, smršaju iz neobjašnjivih razloga i imaju probleme da težinu vrate na normalan, zdrav nivo. Zbog nedostatka kiseonika i smanjenog dotoka krvi u mišićima dolazi do gubitka na mišićnoj masi.
OTICANJE STOPALA I GLEŽNJEVA
Ovakvi otoci se javljaju kod osoba sa teškim oblikom hronične opstruktivne bolesti pluća. Skupljanje tečnosti u ekstremitetima je uzrokovano smanjenom funkcijom bubrega koji ne primaju dovoljnu količinu kiseonika putem krvi.

 primed2Primed 2 diši lako je prirodni suplement, napravljen od 100% prirodnih sastojaka, koji na prirodan i efikasan način olakšava tegobe sa disanjem i pomaže u cilju smanjivanja simptoma astme,alergija, sinusitisa, bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća, pušačkog kašlja… Ovaj prirodni preparat deluje kao prirodni bronhodilatator i širi disajne puteve, razmekšava sekret prisutan u disajnim putevima i olakšava njegovo izbacivanje.

 

 

Najopasnija komplikacija pneumonije

upala plućaNajopasnija komplikacija upale pluća, koja srećom nije i najčešća je sepsa. Problem u dijagnostikovanju i pravovremenom lečenju ove komplikacije je to što sepsa ne daje specifične simptome. Najčešće,prvi znak da je nastupila sepsa, je pojava poremećaja svesti, što pacijenta vodi najpre na pregled kod neurologa. Ovde se time odugovlači sa terapijom, što sepsi daje veće šanse da ugrozi život pacijenta. Sa svakim satom kašnjenja terapije se rizik od smrti povećava za 10%.
Bakterija, koja je čest izazivač upale pluća, može da prodre iz krvotoka pluća u sistemski krvotok, jer su pore na plućima u toku zapaljenja proširene. Bakterije vrlo brzo krvotokom dopiru i do ostalih organa i ugrožavaju ih. Da bi do ovakvog spleta okolnosti došlo mora da postoji jako slab organizam i snažan izazivač bolesti.
Osim kod bakterijske upale pluća, sepsa može da nastane i kod virusne i gljivične upale pluća. Bakterija iz krvi se izoluje kod svega jedne trećine pacijenata, dok se kod dve trećine obolelih od sepse iz krvi ne izoluje bakterija. Iz tog razloga je sepsu teško dijagnostikovati i obzirom na nedostatak vremena, iskustvo lekara je nekada presudno.
Sepsa može da nastupi u bilo kojoj fazi zapaljenja pluća. Ponekad, pneumonija započne kao blaga bolest, a pogoršanje se javi i pored primenjene antibiotske terapije. Jedan od razloga što se kasni sa terapijom je to što pacijenti, pretežno stariji, koji žive sami ne prepoznaju da imaju upalu pluća, pa se lekaru javljaju tek kada im se javi poremećaj svesti. Ovde se naročito misli na stare, hronične bolesnike, koji su uz to i dijabetičari i kod kojih upala pluća prolazi bez tipičnih simptoma kao što su kašalj i visoka temperatura. Specifična grupa pacijenata su oni koji su ranije preživeli srčani, moždani udar, pacijenti sa oslabljenom funkcijom srca i kod njih postoji opasnost od dodatnog popuštanja srca.
Od upale pluća i njenih komplikacija nisu ugroženi samo stariji. U nekim slučajevima se dešava da i mlađa, relativno zdrava osoba oboli od upale pluća i da se pri tome odigra toliko jaka imuna reakcija na infekciju koja može dodatno da oslabi organizam. Tada njihov imuni sistem bukvalno radi protiv njih i tada je moguć razvoj težih komplikacija poput sepse.
Rizik od razvoja sepse u toku upale pluća je nešto veći i kod izuzetno male dece jer je njihov imuni sistem još uvek nedovoljno razvijen. Kod školske dece je situacija nešto bolja jer oni dosta lakše preprode upalu pluća i nije im potrebno bolničko lečenje.
U cilju sprečavanja upale pluća i njenih teških komplikacija, pacijenti koji već boluju od plućnih i drugih hroničnih bolesti bi trebalo da prime vakcinu protiv gripa. Teška pneumonija se najčešće javlja kao komplikacija gripa. Pored vakcine protiv gripa postoji i antipneumokokna vakcina, koja se primenjuje u našoj zemlji i koja može da smanji rizik od teških pneumonija, posebno u jeku sezone gripa. Hronični plućni bolesnici dobijaju preporuku za ovu vakcinu od svog pulmologa, jer su oni pod povećanim rizikom, odnosno kod njih postoji veća šansa da upala pluća izazove teške posledice.

inhalacija

Inhalaciona terapija plućnih bolesti.

inhalacijaInhalaciona terapija je u današnje vreme jako popularan i efikasan vid lečenja respiratornih tegoba. Ona nam omogućava bezbolnu primenu lekova u kućnim uslovima. Nakada je za ovaj postupak bila neophodna posuda sa toplom tečnošću i peškir preko glave,a danas se u ovu svrhu koriste inhalatori tj. aparati koji pretvaraju tečnost u sitne kapljice ili aerosol. Efikasnost ovih aparata zavisi kako od karakteristika samog aparata, tako i od samog pacijenta. Kompresorski aparati se koriste za lečenje oboljenja donjih disajnih puteva, astme na prvom mestu. Ultrazvučni aparati stvaraju aerosol treperenjem kristala kvarca i koriste se uglavnom u lečenju oboljenja gornjih disajnih puteva: sinuzitisa, bronhiektazija, hronične opstruktivne bolesti pluća, cistične fibroze.
U ove aparate mogu da se stavljaju različiti lekovi, a najčešće se primenjuju lekovi za širenje bronhija- bronhodilatatori. Efekat ovih lekova traje oko četiri sata, tako da inhalacije mogu da se ponavljaju i na dva sata. Treba obratiti pažnju na dozu i na tačan broj kapi, jer se tako izbegavaju neželjeni efekti ovih lekova: lupanje srca, drhtanje mišića, a lek se može davati češće. Obično se savetuje pet kapi spalmotila ili aloprola za predškolsku decu, a 10 kapi za stariju decu i odrasle osobe. Berodual se daje u dozi od 6 kapi za manju decu, a osam do deset kapi za stariju decu i odrasle.
Lekovi za širenje bronhija ne bi trebali da se koriste duže od sedam dana, jer mogu da izazovu neželjene efekte. Potrebno je napraviti pauzu od minimum sedam dana do sledećeg koričćenja. Ukoliko postoji potreba za čestim inhalacijama, neophodno je uvesti neki oblik preventivne terapije.
Kod dece do tri godine starosti sa astmom osnovni vid dugotrajnog lečenja je inhalacija pulmikortom (inhalacioni steroid u obliku rastvora). Važno je nakon inhalacije detetu dati da popije tečnost, da bi se ostatak leka isprao iz usne duplje, kako ne bi došlo do gljivične infekcije. Kod ovih lekova je bitno držati se preporučenih doza jer se onda mogućnost neželjenih efekata svodi na minimum. Kada dođe do poboljšanja kod deteta, potrebno je smanjiti dozu leka i broj inhalacija. Uobičajeno je raditi dve inhalacije dnevno, a zatim se broj smanjuje na jednu jutarnju inhalaciju.
Još jedna vrsta lekova koja se može primeniti kao inhalatorni oblik terapije su lekovi za razređivanje sekreta, najčešće fluimucil. Ovaj lek se naročito daje odraslim osobama sa hroničnim bolestima pluća i pokazao se kao vrlo efikasan. Ovaj lek ima jednu neprijatnu nuspojavu, pojačava kašalj.
Kao lek za razređivanje sekreta moguće je koristiti i koncentrovani rastvor soli (troprocentni ili 7,5 -procentni rastvor kuhinjske soli) . Ovakav vid inhalacije pomaže naročito kod cistične fibroze pluća), mada ima jednu neprijatnu pojavu. Moguća je pojava povišene temperature nakon inhalacije , koja prolazi kroz jedan sat bez ikakve terapije. Nerazblaženi rastvori, npr. destilovana voda, putem inhalacije mogu da provociraju napad astme i nije ih poželjno stavljati u inhalator.
Mnogi biljni ekstrati i eterična ulja su se koristili u lečenju disajnih tegoba, ali je Evropska agencija za lekove i lekovita sredstva zabranila primenu ovih preparata preko inhalatora. Ovi biljni preparati ( nana kod hroničnog kašlja ili eterična ulja kod infekcija sinusa) se mogu primenjivati jedino na tradicionalan način, inhalacijom ključale vode sa peškirom preko glave.