Efikasnost inhalatornih lekova kod astme

pumpicaDijagnozu astme određuje pulmolog, kao i sve potrebne analize koje su potrebne da se do te dijagnoze dođe, a to su najčešće kožno-alergološke testiranje i testovi plućne funkcije. Ukoliko se postavi dijagnoza astme, pulmolog će savetovati adekvatnu terapiju prema uzrastu pacijenta i težini postojećih simptoma. U najvećem broju slučajeva hronične astme preporučuju se inhalatorni lekovi- pumpice, koje treba koristiti redovno i u dužem vremenskom periodu.
Nove terapije
Lečenje astme podrazumeva primenu lekova u inhalatornom obliku, koji deluju direktno na respiratornu sluznicu, gde se i odigravaju glavni patološki procesi. Ovako antiinflamatorni lekovi ostvaruju puni efekat ne samoj sluznici, te smanjuju neželjene efekte na drugim organima. U poslednjih desetak godina se pojavio veći broj antiinflamatornih lekova koji su svi efikasni i sa minimalno neželjenih efekata. Tehnološki napredak i farmaceutska industrija udružili su se u razvoju novih oblika i formi primene inhalatornih lekova i tako mnogostruko poboljšali lečenje astme. Novi, moderni principi lečenja podrazumevaju kombinaciju antiinflamatornih i antiastmatičkih lekova, kako bi se njihovim sinergetskim delovanjem pojačao terapijski efekat i smanjili potencijalni neželjeni efekti. Koriste se antagonisti leukotrijena, interleukina (II 5 i II13), antagonisti imunoglobulina E. Antagonisti leukotrijena su prisutni i na našem tržištu, za decu i za odrasle, i daju odlične rezultate, naročito kod osoba kojima je tehnika inhaliranja lekova nedovoljna ili kod dece koja slabo sarađuju. Ostali noviji antiastmatički lekovi nisu u svakodnevnoj upotrebi, a neki od njih su još u fazi ispitivanja.
Rano otkrivanje astme.
Prevencija je u direktnoj vezi sa ranim otkrivanjem atopije, simptoma astme i drugih alergijskih bolesti, naročito kod dece. Nacionalni program za rano otkrivanje astme podrazumeva da se posebna pažnja obrati na decu sa faktorima rizika: ekcem, alergijska kijavica, alergija na sastojke hrane, prisustvo atopije i /ili astme kod drugih bliskih članova porodice (majka, otac, braća, sestre). Na taj način se već od prvih dana detetovog života mogu sprovoditi mere primarne prevencije, izbegavanje alergijskih sastojaka hrane, korekcija majčine ishrane u trudnoći, boravak u okruženju bez duvanskog dima, štetnih iritanasa i alergena. Naučni podaci ne podržavaju preterano striktne mere izbegavanja alergena, ali u skladu sa kulturološkim i tradicionalnim karakteristikama sredine, mogu se savetovati umerene mere kontrole i načina života.
primed2Prirodnim preparatom Primedom 2 diši lako možete na prirodan način ublažiti simptome astme, bronhitisa, alergijskog rinitisa, alergije, sinusitisa, pušačkog kašlja. Svojim prirodnim sastojcima ovaj preparat smanjuje osetljivost sluzokože na dejstvo alergena.

Promuklost kao simptom oboljenja grkljanja.

bolno-grlo-lekoviDisfonija ili promuklost predstavlja svako odstupanje od normalne visine, intenziteta i kvalitata glasa, a najčešće je simptom oboljenja grkljanja. Uzroci promuklosti mogu biti različiti, a najčešće su to akutno zapaljenje grkljanja (akutni laringitis) i akutno zapaljenje ždrela (akutni faringitis). Čest uzrok promuklosti može biti hronično zapaljenje sluznice grkljana (hronični laringitis), koji nastaje usled dugotrajnog i preteranog pušenja, delovanja faringo-laringealnog refluksa, udisanja različitih iritanasa, zagađenosti vazduha, delovanja različitih vrsta prašine, alergije na polen trava, korova, drveća, buđ, kućnu prašinu, i dr.,kao i usled slivanja sekreta iz gornjih disajnih puteva pri hroničnom zapaljenju sluzokože nosne duplje i paranazalnih sinusa. Takođe, uzroci promuklosti mogu biti i različite promene na sluznici glasnih žica kao što su polipi, edemi, granulomi, ciste, čvorići i dr.,a kojima je zajedničko da nastaju kao posledica učestalih iritacija i povreda sluzokože glasnih žica, ponekad i usled prekomernog pričanja, neškolovanog pevanja, vikanja i drugih oblika zloupotrebe glasa. Različiti psihogeni (usled psihijatrijskih oboljenja) i neurogeni poremećaji (usled neuroloških oboljenja) mogu biti uzroci nastanka promuklosti. Benigni tumori larinksa takođe dovode do promuklosti u zavisnosti od mesta na kom se primarno pojavljuju. Glas je ovde najčešće hrapav, ponekad sa šumovima, lako ili umereno produbljen, ali sa uglavno očuvanim intenzitetom. Maligni tumori larinksa od samog početka narušavaju fonacijsku funkciju, a ponekad je promuklost jedini njihov simptom. Do poremećaja fonacije dolazi zato što glasnice nisu u stanju da se kompletno približe jedna drugoj, zbog toga što su smanjene pokretljivosti ili postoji nepokretljivost jedne ili obe polovine larinksa.
Za sve tipove promuklosti je zajedničko da nastaju tako što iz nekog od navedenih razloga glasne žice ne mogu normalno da vibriraju i proizvode normalne glasove (zvukove) po visini i intenzitetu. Tada dolazi do deformisanja glasa koji postaje tih, grub ili delimično nerazumljiv.
Disfonija ili promuklost može biti samostalna ili propratna pojava neke druge bolesti: virusne infekcije disajnih puteva ili prehlade. Ukoliko zapaljenje grla potraje, onda nastaje hronična promuklost, kada se na glasnicama pojavljuju čvorići, papilomi ili polipi. Predisponirajući faktori za nastanak promuklosti mogu biti neke hronične bolesti: anemija, bolesti bubrega ili bolesti jetre.
primed2Prirodni preparat Primed 2 diši lako je dijetetski suplement na bazi meda i prirodnog kalcijuma koji pomaže u otklanjanju i ublažavanju simptoma promuklosti izazvanih virusnom infekcijom ili prehladom, različitim vrstama alergije (na polen trava, korova, drveća, buđ, kućnu prašinu i dr.), kao i promuklost koja nastaje kao posledica slivanja sekreta iz gornjih disajnih puteva pri hroničnom zapaljenju sluzokože nosne duplje i paranazalnih sinusa.

Inhalatorni lekovi najefikasniji su u kriznim stanjima

astma-primed-primarnaAstma je jedna od najčešćih hroničnih plućnih bolesti pluća, a poslednjih decenija broj obolelih od ovog oboljenja je u porastu. Procenjuje se da svako sedmo školsko dete i svaki dvadeseti odrasli stanovnik u Srbiji boluje od astme. Nedostatak vazduha, škripanje u grudima, gušenje – najčešći su simptomi koji ukazuju na astmatični napad. Tegobe mogu varirati od blagih do težih, ali adekvatnom terapijom astma se može stabilizovati.
Ukoliko je došlo do zapaljenja sluzokože disajnih puteva, te taj zapaljenski proces predstavlja reakciju na kontakt sa virusima, alergenima i štetnim agensima iz vazduha i životne sredine- osoba je obolela od astme. U nekim slučajevima može doći do potpunog zatvaranja disajnih puteva što je čest slučaj kod dece. Vrlo je važno da se još u najranijem uzrastu astma otkrije i leči, održavaju normalne disajne funkcije , održava optimalna fizička kondicija, te primenjuje pravilan pristup lečenju. Alergija koja je povezana sa astmom je genetski uslovljena, tako da više članova porodice može imati simptome i alergije i astme.
Uzroci oboljenja
Uzroci ovog oboljenja su bronhokonstrikcija (sužavanje važdušnih puteva u plućima), spazam (ukočenost) glatkih mišića u bronhijalnom zidu, a vrlo brzo se razvijaju i prateće pojave: otok bronhijalne sluznice, hipersekrecija viskoznog sekreta, dodatna opstrukcija bronhija i sitnih disajnih puteva nagomilavanjem sekreta u njima- što za posledicu ima pogoršavanje stanja pacijenta.
Do pogoršavanja astme dolazi u toku izlaganja osobe inhalatornim alergenima, a može se javiti i usled kontakta sa nespecifičnim agensima, poput hemijskih iritansa i toksičnih čestca iz vazduha. Međutim, ubedljivo najčešće pogoršanje astme kod dece javlja se u vreme virusnih respiratornih infekcija-tokom zimskih meseci.
Astmatični napad
Ukoliko dođe do astmatičnog napada najvažnije je da se on na vreme prepozna i preduzme odgovarajuća terapija. Primenjuje se inhalacija bronhodilatatorima, koji je savetovao i preporučio lekar. U našoj sredini se koriste inhalacije pumpicama i aparatima za inhaliranje, a od lekova su zastupljeni beta- 2 agonisti, antiholinergici i kombinacije ovih lekova. Kad su deca u pitanju, inhalaciju treba uvesti što pre, ali pre njene upotrebe dete je potrebno umiriti, relaksirati i tek onda sprovesti inhalaciju- kada je mališan staložen, kako bi udisanje lekova bilo adekvatno i efikasno.
Najbolja prevencija
Kako ne bi došlo do astmatičnog napada, najbolje rešenje jeste prevencija -izbegavanje alergena koji mogu uzrokovati napad, uvođenje preventivne medikamentozne terapije-sezonski ili duže, u zavisnosti od težine astme i učestalosti napada. Dijetetski režim ishrane, odgovarajuća fizička spremnost, balansirana telesna težina i dobra fizička kondicija umnogome pomažu da se astmatični napadi prorede, ublaže ili povuku.
primed 2Prirodni preparat Primed 2 diši lako je dijetetski suplement na bazi kristalizovanog lipovog meda i prirodnog kalcijuma koji na potpuno prirodan i efikasan način ublažava simptome astme, umanjuje osećaj gušenja, olakšava disanje, omogućava izbacivanje gustog, lepljivog sekreta. Prirodni kalcijum u sastavu ovog prirodnog preparata povećava otpornost i smanjuje osetljivost sluzokože na alergene koji mogu biti razlog javljanja astmatičnih napada i samim tim smanjuje njihovu učestalost.

Kako sprečiti anafilaktički šok?

adr_inj2Anafilaktički šok je izuzetno jaka alergijska reakcija koja nastaje veoma brzo i predstavlja njen najteži oblik. To je akutno nastali težak tip rane reakcije preosetljivosti, čiji je početak nagao, često dramatičan i neočekivan. U nekim slučajevima može doći do smrti, najčešće zbog opstrukcije disajnih puteva ili ireverzibilnog vaskularnog kolapsa. Neposredni uzroci ove reakcije mogu biti hrana, lekovi i otrovi insekata nakon ujeda (pčele, ose, stršljen…). Namirnice koje najčešće izazivaju alergijske reakcije jesu kikiriki, orašasto voće, jaja, kravlje mleko, soja, pšenično brašno, ribe i školjke. Od lekova, prouzrokovači anafilakse i anafilaktičkog šoka su betalaktamski antibiotici (penicilin), aspirin, anestetici (pretežno mišićni relaksansi) i jodna kontrasta sredstva. Međutim, lateks (guma od koje se prave medicinske rukavice), izlaganje naporu, hladnom vazduhu ili hladnoj vodi mogu takođe izazvati anafilaktičnu reakciju.
Reakcija nakon samo nekoliko minuta!
Simptomi mogu biti različiti, a najčešći su oticanje usana, kapaka, lica, jezika, grla, otežan govor, promuklost, kašalj, gušenje, pojava koprivnjače, abdominalni bol sa povraćanjem ili bez njega, pad krvnog pritiska, dezorijentacija, konfuzija, kolaps, gubatak svesti i snage… U kontaktu sa alergenom, simptomi anafilaktičkog šoka obično se javljaju nakon samo nekoliko minuta, i to u proseku pet do 10, ali se mogu javiti i nakon 20 minuta od kontakta sa alergenom i onda su najteži. Ponekad se ispoljavaju nakon dva do četiri sata, a izuzetno retko posle 12 sati nakon izlaganja alergenu. Bolesnik oseća svrab ili primećuje osip po koži, a kod nekih se manifestuje otežanim disanjem i gušenjem. Smrt može nastupiti nakon nekoliko minuta ili nakon više dana, usled oštećenja organa nastalih u ranom stadijumu anafilakse. Najveći je rizik kod astmatičara. U oko 80% fatalnih slučajeva šoka dolazi do oštećenja srca.
Postavljanje dijagnoze!
Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, kada postoji usaglašenost anamneze o akutno nastalom teškom tipu alergijske reakcije, koja je praćena simptomima respiratornih tegoba i/ili hipotenzije, kao i pojavom kožnih promena. Važno je istaći da kožne ili mukozne promene mogu ostati diskretne ili izostati u oko 20% slučajeva. Neki pacijenti imaju samo pad pritiska. Digestivne tegobe (povraćanje, abdominalni bol, inkontinencija) najčešće se javljaju pri ubodu insekata. Ponekad se rade laboratorijski testovi i merenje metabolita kao što je serumska triptaza i histamin u plazmi ili metabolit histamina u urinu.
Hitno lečenje
Anafilaktički šok je najhitnije stanje, koje zahteva trenutno prepoznavanje i lečenje. Ako do ove reakcije dođe, pacijenta je bitno postaviti u ležeći položaj i podići mu noge. Ukoliko je moguće, ukloniti alergen (obustaviti davanje leka, izvaditi žaoku…). Neophodno je obezbediti prohodnost disajnih puteva što ponekad zahteva endotrahealnu intubaciju ili traheotomiju. Po proceni lekara daje se i maska sa kiseonikom. Obavezno je merenje pulsa i klinički pregled pluća, kao i procena cirkulacije i monitoring, merenje i praćenje krvnog pritiska, disanja, EKG-a, slušanje srca… Laboratorijske analize se rade kasnije po zbrinjavanju bolesnika, radi dopune dijagnostike. Adekvatna terapija podrazumeva davanje adrenalina, antihistaminika, glikokortikoida u visokim dozama, kiseonika, aminofilina, i tečnosti u vidu fiziološkog rastvora i glukoze.

Kada se ne može izbeći vađenje krajnika?

krajniciLimfni čvorovi smešteni sa leve i desne strane ždrela važan su deo imunološkog sistema, koji poput filtera zadržava štetne mikroorganizme, sprečavajući tako njihov prodor u donje disajne puteve, gde mogu uzrokovati infekciju. Krajnici imaju neravnu površinu, pa se u njima nakupljaju ostaci hrane, koji stvaraju pogodno tlo za razvoj bakterija, a neretko su i na udaru virusa, zbog čega predstavljaju potencijalno žarište infekcija.
Kada je neophodna hirurška intervencija?
Krajnike ne treba odstranjivati po svaku cenu, jer oni imaju zaštitnu ulogu u organizmu, ali ni ostavljati ukoliko prave smetnje. Ako su upale učestale, praćene stvaranjem gnojnih naslaga, a dete slabo napreduje i nema apetita, pati od čestih upala ušiju, otežano diše kroz nos, hrče i zbog toga se često budi noću, lekar će predložiti operativno uklanjanje krajnika. U suprotnom, postoji veliki rizik po detetovo zdravlje, sa mogućim trajnim posledicama kao što su:
-upala zglobova.
-problemi sa srcem.
-problemi sa bubrezima.
-problemi sa sluhom.
Koji je uzrast najpogodniji?
Kada se dijagnostikuje hronično zapaljenje krajnika i proceni da li je operacija neophodna, roditelji se češto pitaju kada je pravo vreme za intervenciju i da li postoji godišnje doba koje je izrazito povoljno, ili pak nepovoljno za taj zahvat. Dete može da se operiše bilo kada -što je mališan stariji, to je lakše pristupiti intervenciji. Krajnici se najčešće vade posle treće godine života, odnosno kada dete dostigne težinu od 15 kg. Veoma retko se donosi odluka da se zahvat izvede ranije, osim u slučaju da je mališan vitalno ugrožen. Treći krajnik se može odstraniti posle navršene prve godine, ali je i za ovu intervenciju najbolji period od treće godine života.
Kome se ne preporučuje operacija!
Krajnici se ne smeju odstanjivati u slučaju da dete ima neku hematološku bolest, jer tada postoji povećan rizik od krvarenja, što se posebno odnosi na mališane koji imaju poremećaj zgrušavanja krvi. Takođe, operacija se ne preporučuje ukoliko postoji akutna infekcija gornjih disajnih puteva, ili ako je dete u predhodne četiri nedelje preležalo neku zaraznu bolest.
Kako izgleda zahvat?
Hirurško odstranjivanje krajnika izvodi se u opštoj endotrahealnoj anesteziji, koja vrlo kratko traje i ne izaziva nikakve posledice. Mogući rizici u slučaju ove intervenvencije jesu: krvarenje (koje može biti opasno ukoliko se ne uoči blagovremeno), infekcije i povreda mekog nepca.
Jedno vreme nakon anestezije dete je pospano, dešava se i da bude uznemireno, nervozno i plačljivo, pa je poželjno da roditelji u to vreme budu uz mališana. Oporavak traje najduže dve nedelje, a za to vreme dete oseća bolove pri gutanju i pričanju, koji se povlače posle nekoliko dana, a ponekad se javlja i povišena telesna temperatura, (do 38 stepeni)  što se rešava davanjem analagetika (smiruju bolove i spuštaju temperaturu).
Stvaranje belih naslaga na krajnicima posle operacije nije razlog za zabrinutost. To nije gnoj, već fibrin (kraste na sluznici), koji otpada nakon operacije i tada može nastupiti blago krvarenje, koje takođe nije razlog za paniku.