kašalj

Da li je bronhitis zarazan?

kašaljBronhitis vas tera da mnogo kašljete. Otežava vam disanje, izaziva škripanje, može izazvati visoku temperaturu, umor i bol u grudima. Bronhitis nastaje usled irtitacije sluzokože koja oblaže disajne puteve.
Da li je bronhitis zarazan?
Bronhitis može biti zarazan. Postoje dve vrste bronhitisa:
Hroničan, što znači da disajni putevi iznova dolaze u stanje iziritiranosti. Ovaj tip bronhitisa traje nekoliko meseci ili duže, a obično se vraća iz godine u godinu. Uzročnici su supstance koje iritiraju pluća, kao što su prašina, hemikalije, dim od požara ili cigarete. Hronični bronhitis nije zarazan, ali predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva odlazak kod doktora.
Akutni bronhitis može trajati 1 do 3 nedelje. Njega obično izaziva virus prehlade ili gripa. Budući da su ovi virusi zarazni, akutni bronhitis takođe je zarazan.
Koliko vremena je potrebno da se utvrdi da su simptomi uzrokovani bronhitisom?
Prvih nekoliko dana teško je reći da li je u pitanju obična prehlada ili bronhitis. Ali ako nastavite da kašljete nedelju dana ili duže, čak i nakon što drugi simptomi nestanu, moguće je da imate bronhitis.
Koliko dugo ću biti zarazan?
To zavisi od vrste virusa koji imate. U većini slučajeva, bićete zarazni od nekoliko dana do nedelju dana. Pošto možda nećete znati od čega tačno bolujete – doktori najčešće ne testiraju prisustvo virusa, jer postoje stotine – najbolje je da pretpostavite da ste zarazni dokle god imate simptome prehlade.
Akutni bronhitis se dobija na isti način kao i prehlada i grip: tako što virus uđe u telo, obično tako što ga udahnete ili ga prenesete sa ruku do usta, nosa ili očiju. Virusi dospevaju u vazduh i na površine tako što neko ko je bolestan kašlje, duva nos, kija, ili čak samo diše.
Da ne biste dobili bronhitis, izbegavajte bliski kontakt sa ljudima koji imaju simptome prehlade ili gripa. Redovno perite ruke, i ne dirajte oči, usta ili nos.
Grip može da izazove bronhitis.
Ako imate bronhitis, pokrijte usta i nos kada kijate i kašljete, i često perite ruke kako ne biste zarazili ljude oko sebe.
Kada bi trebalo da idete kod doktora?
Ako kašljete više od 3 nedelje. To može biti znak da imate hronični bronhitis, astmu, ili neki drugi problem koji zahteva redovnu medicinsku negu.
-Vrlo vam je nelagodno ili kašljete tako jako da ne možete da spavate.
-Imate visoku temperaturu.
-Škripi vam u plućima dok dišete ili osećate da ne možete da udahnete vazduh.
-U ispljuvku imate krv, ili imate druge simptome koji nisu tipični za prehladu.
primed-2Primed 2 diši lako je prirodni preparat koji ublažava simptome bronhitisa, olakšava iskašljavanje, smiruje kašalji regeneriše disajne puteve. Uz pomoć ovog prirodnog preparata ćete ubrzati ozdravljenje i pročistiti pluća.

Redovna primena lekova astmatičarima obezbeđuje kvalitetan život

astma-primed-primarnaAstma se definiše kao hronična upala disajnih puteva koja izaziva njihovu povećanu preosetljivost na razne spoljašnje uticaje. Oni uzrokuju suženje disajnih puteva, zbog čega se javljaju tegobe u vidu osećaja otežanog disanja, kašlja, osećaja stezanja i zviždanja u grudima. Tegobe su najčešće noću i/ili u ranim jutarnjim satima, ali mogu biti i tokom dana. Broj obolelih od astme tokom poslednje dve decenije stalno raste, naročito kod dece, tinejdžera i u visokorazvijenim zemljama, posebno od alergijske astme.
Za lečenje bronhijalne astme koriste se dve grupe lekova. To su oni za brzo otklanjanje simptoma i oni za prevenciju simptoma. Izbor lečenja određuje se prema stepenu kontrole astme, terapiji koju bolesnik već dobija, farmakološkim svojstvima i dostupnosti različitih vrsta lekova, kao i u skladu sa ekonomskim uslovima.
Prednost se daje inhalatornom načinu primene lekova (putem udisanja) jer se tako postiže neposredan kontakt leka s velikom površinom traheobronhijalnog stabla;  početak delovanja je brz; primenjuju se male doze lekova, a mogući neželjeni efekti su mali. Treba imati na umu neophodnost pravilne tehnike inhalacije.
Kada se bolest potvrdi, pacijentu se savetuju preventivne mere u smislu smanjivanja koncentracije alergena u okruženju u kojem živi, načina života i ishrane. Takođe se preporučuje primena odgovarajućih antiupalnih preventivnih lekova, sa ciljem temeljne kontrole bolesti.
Sprovođenje imunoterapije je jedan od savremenih metoda lečenja astme. Od pre dve godine, uz praćenje svetskih trendova sprovodi se na tzv. sublingvalni način, koji nije agresivan i nema sistemskih neželjenih efekata. Takav vid lečenja je preventivan, sprovodi se kod pacijenata sa alergijskim rinitisom kako bi se sprečio nastanak astme.
Cilj savremene terapije bronhijalne astme jeste uspostavljanje i održavanje kontrole kliničkih manifestacija bolesti u dužem periodu. Prva komponenta je uspostavljanje kvalitetne saradnje između lekara i bolesnika. Druga podrazumeva otkrivanje i smanjivanje izloženosti faktorima rizika. Treća se odnosi na procenu, lečenje i praćenje astme, a četvrta komponenta je odgovarajuće lečenje pogoršanja bolesti.
primed-2Primed 2 diši lako je prirodni preparat koji se preporučuje u cilju ublažavanja simptoma astme koji se javljaju u vidu osećaja otežanog disanja, kašlja, stezanja i zviždanja u grudima.  Aktivni sastojci preparata pomažu razgradnju i iskašljavanje gustog sekreta, olakšavajući protok vazduha u disajnim putevima. Smanjuju osetljivost disajnih organa na alergene iz vazduha i deluju na opuštanje disajnih puteva.

Prestanak pušenja, najbolji vid prevencije HOBP-a.

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) karakteriše se ograničenjem (smanjenjem) protoka vazduha u disajnim putevima. Ograničenje protoka vazduha je progresivno i udruženo sa zapaljenjskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove.
Kod bolesnika sa HOBP manji su otvori disajnih puteva. U njih ulazi manje vazduha zato što su zidovi disajnih puteva zadebljali i otečeni, disajni putevi su stisnuti pod uticajem malih mišića koji ih okružuju i u njima se stvara sluz koju bolesnik iskašljava.
Od HOBP najčešće obolevaju pušači ili bivši pušači, osobe koje žive u kućama sa mnogo gasova (sagorevanje u pećima za zagrevanje prostorija) ili one koje su radile na mestima gde je bilo puno prašine i dima. Većina bolesnika sa HOBP ima preko 40 godina, ali mogu oboleti i mlađi ljudi.
Osobe koje boluju od HOBP žale se na kašalj i iskašljavanje sluzavog ili “prljavog” ispljuvka, otežano dišu, guše se, ostaju bez daha prilikom fizičkog napora i potrebno im je duže vreme da se oporave nakon prehlade. Sa napredovanjem bolesti, tegobe postaju sve izraženije. Većina pacijenata kasno se javlja lekaru i smatra da je kašalj normalna pojava zbog pušenja.
Kada se jave lekaru koji dijagnostikuje pravu prirodu bolesti, pacijenti dobijaju savet o daljem lečenju:
prestanak pušenja (najvažniji i najbolji način da pomognete svojim plućima);
izbegavanje mesta gde se puši, dima i mirisa koji vam smetaju;
provetravanje prostorija u stanu;
redovno uzimanje lekova i
redovne vežbe disanja.
Za lečenje HOBP koriste se lekovi koji otklanjaju simptome širenjem disajnih puteva, smirivanjem upale i infekcije, a po potrebi i drugi za jačanje snage srčanog mišića. Za lečenje HOBP koriste se dozni aerosoli, tzv. pumpice pomoću kojih se lek unosi udisanjem (inhalacionim putem). To je najbolji, najkorisniji i najmanje štetan vid terapije jer lek deluje direktno na oboleli organ, unosi se mala doza, brzo se otklanjaju simptomi i nema neželjenih efekata. Treba naglasiti kako je pogrešno mišljenje da su pumpice štetne jer navodno stvaraju naviku i imaju negativan efekat.
U toku epidemija gripa i respiratornih infekcija bolesnicima se preporučuje vakcinacija.
U uznapredovalom stadijumu oboljenja, kada je kiseonik u krvi znatno niži, bolesnicima koji ispunjavaju uslove propisuje se dugotrajna oksigenoterapija u kućnim uslovima (DOT). Ona podrazumeva upotrebu kiseonika preko aparata koji se zove koncentrator kiseonika u kućnim uslovima. Tako je pacijent na stalnoj oksigenoterapiji (najmanje 16 sati u toku dana), i manje su potrebe za bolničkim lečenjem.
HOBP je bolest od koje svake godine oboleva sve više ljudi i predstavlja veliki zdravstveni i socio-ekonomski problem pa je prevencija u smislu prestanka pušenja najbolji način za smanjenje učestalosti tog oboljenja.
primed-2Primed 2 diši lako se preporučuje osobama koje boluju od HOBP-a u cilju olakšavanja tegoba. Aktivni sastojci preparata pomažu razgradnju i iskašljavanje gustog sekreta, olakšavajući protok vazduha u disajnim putevima. Može se koristiti radi što efikasnijeg odvikavanja od pušenja na indirektan način preko pročišćavanja disajnih kanala i na taj način smanjivanja katrana u plućima koji stvara zavisnost.

 

[spider_facebook id=”2″]

Povezanost astme i osteoporoze.

Osobe obolele od astme izložene su većem riziku od smanjenja koštane mase, pokazuju najnovija naučna istraživanja. Još uvek nije jasno na koji način dolazi do povezanosti ova dva stanja.
Poznato je da je prolongirana upotreba kortikosteroida, koja se koristi u terapiji astme, faktor rizika za nastanak osteoporoze,ali da ne postoje jasni podaci koji pokazuju vezu između same astme i smanjenja koštane mase koje se viđa kod osteoporoze. Međutim, postoji značajna povezanost između astme i osteoporoze, čak i u odsustvu prethodne upotrebe kortikosteroida.
Neka istraživanja su pokazala da je gustina kosti u predelu lumbalnog dela kičme i butne kosti značajno niža kod osoba obolelih od astme.
Razlozi za ovu pojavu mogu uključivati upotrebu kortikosteroida, kao i nizak nivo vitamina D u organizmu.
Astma je oboljenje koje može biti opasno po život ako se ne leči, u nekim slučajevima. Veoma je važno da osobe koje boluju od astme i drugih oboljenja disajnih puteva, bez obzira na mogućnost pojave osteoporoze, nastave propisano lečenje.
Neželjeni efekti kortikosteroidne terapije su, generalno, više zastupljeni pri primeni ovih lekova oralnim putem, nego kada se oni primenjuju inhalatorno, iako oralni kortikosteroidi imaju veći efekat.
Lekari propisuju inhalatorne kortikosteroide kad god je to moguće. Ukoliko postoji neophodnost za upotrebom oralnih kortikosteroida, lekar će propisati najnižu efektivnu dozu, kako bi se u što većoj meri izbegli neželjeni efekti kortikosteroida.
primed-2Primed 2 diši lako  je prirodan preparat napravljen po proverenoj recepturi, na bazi kvalitetnog lipovog meda i kalcijuma prirodnog porekla. Ovaj prirodni preparat mogu koristiti osobe obolele od astme. Pored toga što na prirodan način ublažava simptome astme, takođe nadoknađuje kalcijum potreban organizmu i na taj način usporava pojavu i napredovanje osteoporoze. Aktivni sastojci preparata pomažu razgradnju i iskašljavanje gustog sekreta, olakšavajući protok vazduha u disajnim putevima. Smanjuju osetljivost disajnih organa na alergene iz vazduha i deluju na opuštanje disajnih puteva, čime ublažavaju i proređuju astmatične napade.

Kontinuirano lečenje smanjuje posledice HOPB

HOBP je hronična plućna bolest i lečenje treba da traje onoliko dugo, koliko dugo traje i sama bolest. Terapijski pristup podrazumeva određeni način života, a pre svega izbegavanje izlaganja aero-zagađenju. Najčešće su oboleli od HOBP-a pušači i lekari ih savetuju da odmah prestanu sa pušenjem. Što se medikamentne terapije tiče neki pacijenti zahtevaju redovno uzimanje lekova, a kod nekih je dovoljna primena medikamenata po potrebi. Na žalost, u porastu je broj pacijenata kojima treba veći broj lekova kao i svakodnevna njihova upotreba, zato što se ne jave lekaru na vreme pa im se kasno postavi dijagnoza.
Postoje različite grupe lekova u zavisnosti od stepena težine bolesti, broja pogoršanja, pridruženih bolesti i sl. Od najveće koristi ovim pacijentima je propisati im lek u inhalacionom obliku. Kada se lek udahne, njegove aktivne čestice dospevaju direktno do disajnih puteva, na ona mesta gde treba da ostvari svoj efekat. Ovaj oblik leka nije kao tableta koja treba da prođe kroz ceo krvotok, da se preradi u jetri i da onda deluje na ciljni organ. Naprotiv, inhalaciona terapija deluje direktno na disajne puteve. Što se tiče dostupnosti ovih lekova, nisu svi lekovi podjednako dostupni pacijentima. Svi lekovi za dugotrajnu terapiju ove bolesti su samo delom pokriveni novcem zdravstvenog osiguranja, a ostatak pacijent mora da dotira. Lekovi koje pokriva fond su oni koji trenutno otklanjaju tegobe, odmah olakšavaju disanje i time uopšte ne menjaju tok bolesti. Kao posledica toga i neredovnog sprovođenja terapije, pacijenti su skloni pogoršanjima. Ona mogu da budu toliko teška da zahtevaju, ne samo prijem u bolnicu, već nekada i mehaničku ventilaciju, a nekada se završe fatalno. Zato je kontinuirano lečenje veoma važno, jer smanjuje posledice HOBP-a.
Primed 2 diši lako pročišćava disajne puteve i u dugom roku poboljšava imunitet disajnih puteva i pojačava otpornost respiratornog sistema i celog oganizma na alergene iz okruženja.

HOBP, treći najčešći uzročnik smrti u svetu.

Prvi znaci bolesti su nedostatak daha pri naporu, stezanje u grudima, dugotrajni kašalj i iskašljavanje, kao i zviždanje u grudima. Prvi korak u postavljanju dijagnoze je pregled plućne funkcije spirometrijom, ali i pregled specijaliste pulmologa. Hronična opstruktivna bolest pluća je treći najčešći uzročnik smrti u svetu
Hronična opstruktivna bolest pluća se ređe dijagnostikuje, nego što zaista postoji. Zapravo, kada neko ima navedeno oboljenje često ne zna da je oboleo od HOBP, jer se bolest manifestuje nedostatkom daha pri fizičkom naporu, pa osoba to objašnjava lošom fizičkom kondicijom, gojaznošću ili možda poodmaklim godinama. Zbog toga ovakve tegobe zanemaruje i ne javlja se lekaru na vreme.
Simptomi HOPB-a su slični ili isti kao oni koji se mogu javiti kod bolesti srca i kod malokrvnosti i često zbog toga oboleli ne obrate pažnju na te znake. Prvi simptom koji se javlja je nedostatak vazduha pri fizičkom naporu. Drugi simptom hronične opstruktivne bolesti je hronični, dugotrajan kašalj. Njega često imaju pušači. Hronični bronhitis ima neko ko kašlje dve godine, a duže od tri meseca u kontinuitetu. To je znak za oprez i da je potrebno potražiti lekarsku pomoć, jer moguće je da neko ko ima hronično zapaljenje disajnih puteva, ima i opstrukciju disajnih puteva, a samim tim je lečenje i zahtevnije.
Kada pacijent oseti opisane tegobe, potrebno je da se obrati svom izabranom lekaru u domu zdravlja koji će proceniti da li se opisane tegobe mogu objasniti eventualnom malokrvnošću, možda popuštanjem srca, ili je u pitanju HOBP. Ukoliko se ustanovi da tegobe imaju veze sa plućima i suženjem disajnih puteva, potrebno je pacijenta uputiti pneumoftiziologu ili pulomolgu. On će na osnovu merenja plućnih funkcija, fizičkog pregleda i rezultata spirometrije postaviti dijagnozu i odrediti optimalnu terapiju.
Pušači u najvećem riziku da obole
Što se faktora rizika tiče, faktor rizika broj jedan u našoj zemlji i drugim razvijenijim državama je duvanski dim. Pušači koji puše više od 10 godina, po 20 cigareta dnevno su u ozbiljnom riziku da da obole od ove bolesti. Pasivno pušenje takođe doprinosi nastanku promena u disajnim organima, a drugi raktori rizika za nastanak HOBP-a je zagađenje u radnoj i životnoj sredini. To su supstance u obliku isparenja, organskih i neorganskih čestica kojima smo često izloženi. Iz tog razloga, jako je važna zaštita zaposlenih na radnom mestu na kome se oslobađaju opasni gasovi.
Prema statističkim podacima, HOPB je prisutna kod 5 do 15% odrasle populacije. To je bolest odraslih. U našoj zemlji je oko 6% obolelih. Koliki je tačan broj obolelih, moglo bi se znati jedino ukoliko bi se pregledali svi koji imaju neki od faktora rizika za nastanak HOBP-a. Ovako, na raspolaganju su nam samo podaci o obelelima kojima je postavljena dijagnoza.
primed-2Primed 2 diši lako je prirodni preparat koji mogu koristiti osobe obolele od HOBP-a. Aktivni sastojci preparata pomažu razgradnju i iskašljavanje gustog sekreta, olakšavajući protok vazduha u disajnim putevima. Smanjuju osetljivost disajnih organa na alergene iz vazduha i deluju na opuštanje disajnih puteva, čime ublažavaju i proređuju napade gušenja.