respiratorne_infekcije

Jesenje infekcije gornjih disajnih puteva

respiratorne_infekcijeNakon visokih letnjih temperatura, konačno je stigla i jesen sa niskim temperaturama vazduha i velikim razlikama između dnevnih i noćnih temperatura.
Bolesti koje nam sa sobom donosi jesen su:
-najčešći uzrok izostanka sa posla ili iz škole.
-najčešći povod odlasku lekaru.
-najčešći razlog neopravdanog uzimanja antibiotika.
Prirodna otpornost organizma se sa snižavanjem temperatura znatno smanjuje i time se povećava sklonost ka akutnim infekcijama gornjih disajnih puteva. Većoj učestalosti oboljevanja doprinosi i duži boravak ljudi u zatvorenim prostorijama sa nedovoljno svežeg vazduha kao što su kancelarije, vrtići, radna mesta, prevozna sredstva…
Srećom, najveći broj tih respiratornih infekcija je blag i ne zahteva neko ozbiljnije lečenje.
Koliko su česte respiratorne infekcije?
Akutne infekcije gornjih disajnih puteva ARI su među najčešćim bolestima čoveka. Deca oboljevaju češće od odraslih (4 do 7 puta godišnje). Odrasle osobe oboljevaju 3 do 5 puta godišnje. Deca koja borave u vrtićima ili jaslama imaju najveći broj ovih infekcija godišnje, čak i do 10 puta. Razlog ovome leži u nedovoljnoj razvijenosti njihovog imunog sistema kao i izloženost raznim mikroorganizmima u kontaktu sa drugom decom. Poznato je da postoji više od 500 različitih mikroorganizama koji mogu izazvati pomenute bolesti.
Razlozi zbog kojih su ARI tako česte su sledeći:
-lak način prenosa infektivnog agensa, dodirom i kapljičnim putem.
-disajni putevi čoveka su otvoreni i pristupačni infektivnim agensima.
-veliki broj uzročnika bolesti.
-nedovoljna prevencija bolesti.
-ograničene mogućnosti lečenja bolesti.
Najčešći uzročnici akutnih respiratornih infekcija.
Uzročnici ovih infekcija mogu biti i virusi i bakterije. Blage infekcije gornjih disajnih puteva su u 90% slučajeva izazvane virusima. To su respiratorni virusi. Znatno ređe su uzrok akutnih respitratornih infekcija bakterije: Streptoccocus pneumoniae, Streptoccocus pyogenes, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis.
Postoji više od 200 vrsta virusa koji izazivaju simptome prehlade. To su najčešće rinovirusi, reovirusi, koronavirusi, virusi parainfluence i drugi manje virulentni virusi koji izazivaju običnu prehladu. Ostali virulentniji tipovi virusa izazivaju febrilni respiratorni katar, dok virusi influence tip A i B izazivaju grip.
Kako se bolest manifestuje i leči?
Dok virusi daju lakšu kliničku sliku poput obične prehlade, respiratorni katar i grip, bakterijska infekcija ima ozbiljniju kliničku sliku poput upale grla, sinusa i srednjeg uva. Može da se javi kao primarna infekcija ili kao bakterijska superinfekcija nakon preležane virusne infekcije (upala uha, upala sinusa, streptokokna upala grla).
Obična prehlada prolazi bez povišene temperature i opštih simptoma. Bolesnik se žali na kijavicu i konjuktivitis. Komplikacije se retko javljaju, a lečenje je usmereno samo na ublažavanje simptoma bolesti.
Febrilni respiratotni katar karakteriše povišena telesna temperatura i prisutnost opštih simptoma. Pacijent se žali na kašalj, grlobolju, promuklost. Lečenje febrilnog respiratornog katara je, ukoliko ne postoje komplikacije,  simptomatsko. Ukoliko se jave komplikacije poput zapaljenja uva, grla, sinusa onda se primenjuju i antibiotici.
Grip ili influenca je znatno ozbiljnije oboljenje koje izazivaju virusi gripa koji se pojavljuju svake godine u sezoni gripa.
Kada se primenjuju antibiotici?
Neophodno je naglasiti da je upotreba antibiotika u slučaju nekomplikovanih virusnih infekcija disajnih puteva potpuno neopravdana. Kako je u preko 90% slučajeva izazivač virus, oni neće biti tu od pomoći. Antibiotici se primenjuju u slučaju nastanka komplikacija poput streptokokne upale grla, sinusa ili srednjeg uva.

grip1

Komplikacije gripa

grip1Grip je sezonsko, virusno oboljenje respiratornih puteva koje može da potpuno zdravu osobu prikuje za krevet danima, čak i nedeljama. Pored toga, grip može da ima jako opasne komplikacije poput zapaljenja pluća, perikarditisa, sinusitisa, bronhitisa.
Šta je to grip?
Grip je izuzetno zarazno, virusno oboljenje koje se pojavljuje najčešće u jesen ili u zimu. Grip počinje naglo i brzo, širi se najpre na gornje, zatim i na donje disajne puteve. Na kraju može da se proširi i na plućno tkivo.
Uobičajeni simptomi gripa su:
Visoka temperatura, groznica.
Glavobolja.
Umor, može biti toliko jak da onemogućava funkcionisanje.
Kašalj.
Bolovi u grlu, bolovi u mišićima i zglobovima. Dijareja i povraćanje su česti simptomi, naročito kod dece.

Koje su uobičajene komplikacije gripa?
Najčešće komplikacije gripa su: virusno ili bakterijsko zapaljenje pluća (pneumonija), upala mišića (miozitis), oboljenja centralnog nervnog sistema, problemi sa srcem uključujući srčani napad, upala srčanog mišića, zapaljenje srčane kese (perikarditis). Još neke od komplikacija gripa su infekcija uva i sinusa, pogoršavanje hroničnih bolesti kao što su: srčana insuficijencija, astma ili dijabetes. Kod dece je česta pojava dehidratacije kao komplikacije gripa.
Osobe sa najvećim rizikom od pojave komplikacija gripa su: odrasli preko 50 godina starosti, deca uzrasta od 6 meseci do 4 godine, stanovnici staračkih domova, trudnice, odrasli i deca sa hroničnim plućnim i drugim bolestima poput astme, hroničnog bronhitisa, dijabetsa, osobe sa oslabljenim imunim sistemom (HIV/AIDS), kao i osobe na imunosupresivnoj terapiji i hemioterapiji.
Pneumonija je česta i veoma ozbiljna komplikacija gripa. Pneumonija može da nastane kao posledica virusne infekcije ili kada se bakterijska infekcija javi kao posledica virusne infekcije. Bez obzira da li je u pitanju bakterijska ili virusna infekcija, zapaljenje pluća može da bude prilično opasno stanje i da zahteva hospitalizaciju. Simptomi i znaci zapaljenja pluća kao komplikacije gripa mogu da budu: povišena temperatura, bolovi u grudima pri disanju, pojačano znojenje, kašalj sa pojavom zelenkastog ili krvavog ispljuvka, ubrzan puls, plavičasta prebojenost usana i noktiju zbog nedostatka kiseonika u krvi. Ponekad je, kod starijih osoba jedini simptom pneumonije bol u stomaku. Kada se bakterijska pneumonija javi kao komplikacija gripa, dolazi do pogoršavanja već postojećih simptoma, znatno su povećane vrednosti telesne temperature, kašalj se pojačava,i pojavljuje se zelenkasto- žućkasti ispljuvak zbog prisustva gnoja u disajnim putevima.
Ako se kod vas jave simptomi poput upornog kašlja koji ne prestaje, groznice, bolova u grudima pri disanju, naročito ako se oni jave nakon pojave gripa, trebalo bi da se obratite lekaru. Razni testovi poput Rtg grudnog koša i pregleda sputuma mogu pomoći u dijagnozi zapaljenja pluća. U slučaju bakterijske pneumonije obavezno se u terapiju uključuju antibiotici.

Upala spoljašnjeg uha kod dece

otitis eksterna

Otitis eksterna – poznat i kao plivačko uho– jeste infekcija spoljašnjeg ušnog kanala, ušnog hodnika koji nosi zvuke iz spoljašnje sredine do bubne opne. Mogu ga uzrokovati mnogo različitih tipova bakterija ili gljivica.

Infekcija se obično javlja kod dece koja provode mnogo vremena u vodi. Previše vlage u uhu može da iritira kožu u kanalu, omogućavajući bakterijama ili gljivicama da lakše prodru. Iz tog razloga se otitis eksterna javlja češće u letnjem periodu, kada se provodi više vremena u vodi.

Ali to nije jedini faktor rizika za nastanak ovog oboljenja. Sve što izaziva prekid u koži ušnog kanala može dovesti do infekcije. Suva koža ili ekcem, grebanje ušnog kanala, energično čišćenje štapićem za uši, ili ubacivanje stranih tela, kao što su spajalice, u uho može da poveća rizik od razvoja otitis eksterna.

Ako neko ima infekciju srednjeg uha, gnoj nakupljen u srednjem uhu može da iscuri u ušni kanal kroz otvor na bubnoj opni i da izazove otitis eksterna.

Znakovi i simptomi

Primarni simptom je bol u uhu, koji može biti ozbiljan i da se pojačava kada se spoljni deo uha izvuče ili pritisne. Zvakanje takođe može biti bolno. Ponekad ušni kanal svrbi pre nego što krenu bolovi.

Kod oticanja u ušnom kanalu dete se žali na neugodan osećaj u uhu. Spoljašnje uho može postati crveno ili otečeno , a limfni čvorovi oko uha mogu postati uvećani i osetljivi. Moguće je curenje sekreta iz ušnog kanala, U početku bistro, a zatim zamućeno, žućkasto, nalik na gnoj.

Sluh može biti privremeno oštećen ako gnoj ili oticanje kanala blokira prolaz zvuka u uho. Groznica nije uobičajena u većini slučajeva. Otitis eksterna nije zarazan.

Prevencija

Nakon vremena  provedenog u vodi, deci treba nežno osušite uši  peškirom i pospešiti da voda zaostala u  ušima okretanjem glave u stranu iscuri napolje.

Da biste izbegli traume u uhu, deca ne bi trebalo da čiste sebi svoje uši. Takođe, nikada ne stavljajte predmete u dečije uši, oprezno I sa štapićima za uši.

Lečenje

Lečenje otitis eksterna zavisi od težine infekcije i od toga kakve tegobe dete ima. U većini slučajeva, Vaš lekar može propisati kapi za uši koje sadrže antibiotike, pomešane sa kortikosteroida da se smanji oticanje ušnog kanala. Kapi za uši su obično daju nekoliko puta dnevno, tokom 7 do 10 dana.

Ako oticanje ušnog kanala otežava aplikaciju leka,  lekar može da ubaci fitilj u kanal da pomogne prodiranje lek unutar uha. U nekim slučajevima, lekar će možda morati da ukloni gnoj i debris iz uha blagim čišćenjem ili usisavanjem. Ovo će omogućiti da kapi za uši efikasnije deluju. Kod težih infekcija, oralni antibiotici takođe se mogu dati, a lekar može tražiti bris I zasejavanje iscetka iz uha kao pomoć u identifikaciji bakterija ili gljivica koje izazivaju infekciju.

Lekovi protiv bolova mogu se koristi za smanjivanje bolova, ali ako su bolovi jaki, lekovi protiv bolova su neophodni. Poboljšanje stanja kod deteta će nastati u roku od dan ili dva od početka tretmana. Otitis eksterna se najčešće izleči u roku od 7 do 10 dana od početka lečenja.

Kućno lečenje

Otitis eksterna treba tretirati od strane lekara. Ako se ne leči, bol u uha će se pogoršati, a infekcija može da se proširi. Za ublažavanje bolova do odlaska kod  lekara, možete da staviti topli oblog ili grejane jastučiće na obolelo uho. Paracetamol ili ibuprofen takođe mogu olakšati tegobe.

Kod kuće pratite uputstva lekara za upotrebu kapi za uši i oralnih antibiotika, ako su propisani. Važno je sprečavati ulazak vode u  uho tokom celog toka lečenja. Kapa za tuširanje pruža zaštitu prilikom tuširanja ili kupanja, a vaš lekar može preporučiti čepove za uši.

Kada se obratiti lekaru

Odmah pozovite svog lekara ako Vaše dete ima bilo koji simptom od navedenih:  bol u uhu sa ili bez groznice, smanjen sluh u jednom ili oba uha, ili nenormalano pražnjenja iz uha.