State Cross Country 2010

Astma i vežbanje

State Cross Country 2010


Da li kašljete, osećate stezanje u grudima i gubite dah nakon vežbanja? Ako imate ove disajne simptome, možda imate bronhokonstrikciju izazvanu vežbanjem. Ovo se dešava kada disajne cevi tokom vežbanja postanu uske i onemogućavaju protok vazduha što uzrokuje simptome astme.
Procenjuje se da oko 300 miliona ljudi širom sveta pati od astme, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Naporno vežbanje dodatno pogoršava simptome astme.
Simtomi bronhokonstrikcije izazvane vežbanjem uključuju probleme sa disanjem koji se javljaju u periodu od 20 minuta nakon vežbanja. Javljaju se sledeće tegobe:
-Otežano disanje.
-Teskoba u grudima.
-Kašalj.
-Nedostatak vazduha.
-Bol u grudima.
Okidač koji najčešće dovodi do pojave simptoma bronhokonstrikcije tokom vežbanja je suv i hladan vazduh. Pri normalnom disanju se vazduh greje i vlaži prilikom kontakta sa sluzokožom nosa. Ali, tokom fizičke aktivnosti osoba mnogo više udiše vazduh kroz usta, gde se vlaženje i grejanje vazduha ne vrši. Ovo omogućava da hladan i suv vazduh dospe do donjih disajnih puteva i pluća, iritira disajne puteve, dovodi do bronhokonstrikcije, što i izaziva simptome astme. Zagađenje vazduha, polen, prašina i virusne infekcije mogu takođe doprineti pojavi bronhokonstrikcije tokom vežbanja.
Dijagnoza se postavlja pomoću spirometrijskog testa. Ako rezultat spirometrije pokaže da imate astmu, vaš lekar će vam dati da udahnete malo leka po imenu albuterol. Ako su rezultati spirometrije normalni nakon uzimanja ovog leka, to potvrđuje da ipak imate astmu. Ako su vam pak rezultati spirometrije normalni, a vi imate navedene simptome nakon vežbanja pristupa se bronhoprovokacionom testu. Prvo se uradi spirometrija i nakon toga pacijent pristupa uobičajenom planu vežbanja.Nakon vežbanja ponovo se radi spirometrija . Ako su rezultati lošiji nakon treninga nego pre njega, onda verovatno imate bronhokonstrikciju izazvanu vežbanjem.
Terapija bronhokonstrikcije izazvane vežbanjem zahteva plan lečenja. Ako u isto vreme postoji i astma lečenje se sprovodi pomoću inhalacionih kortikosteroida, stabilizatora mast ćelija, modifikatori leukotrijena. Takođe efekat se postiže i korišćenjem lekova pre vežbanja ( kratko delujući beta-agonisti). Kada se simptomi bronhokonstrikcije jave, oni mogu biti tretirani kratko-delujućim beta agonistima.
Pored lekova, određena temperatura vazduha prostorije u kojoj vežbate može sprečiti ili umanjiti simptome bronhokonstrikcije izazvane vežbanjem. Takođe, izbegavajte vežbanje kada imate virusnu infekciju, kada su niske temperature vazduha i kada je velika koncentracija polena, prašine i drugih zagađivača u vazduhu.

Primed 2 diši lako je prirodni preparat koji efikasno suzbija simptome astme, alergije, tegobe sa disajnim organima, bronhitisa, sinusitisa.

Lečenje emfizema pluća

PlućaEmfizem pluća se ne može izlečiti ali pravilan tretman bolesti može smanjiti simptome i usporiti napredovanje bolesti.

LEKOVI

  • Lekovi za prestanak pušenja kao što su Zyban ili Chantix vam mogu pomoći da ostavite ovu ružnu i opasnu naviku.
  • Bronhodilatatori. Ovi lekovi mogu ublažiti kašalj, nedostatak vazduha i otežano disanje jer opuštaju disajne puteve. Međutim nisu tako efikasni kao u lečenju astme i hroničnog bronhitisa.
  • Inhalacioni steroidi se udišu u obliku aerosola i mogu pomoći otklanjanju tegoba sa disanjem. Međutim produžena upotreba može dovesti do neželjenih efekata: osteoporoze, katarakte, dijabetesa, hipertenzije.
  • Antibiotici su odgovarajuća terapija ako dođe do akutnog bronhitisa ili upale pluća.

TERAPIJA

  • Plućna rehabilitacija ima za ulogu da smanji osećaj nadostatka vazduha, da oboleli nauči vežbe disanja i da pravilno diše ne bi li povećao svoju sposobnost da normalno obavlja svoje aktivnosti. Takođe se dobijaju uputstva o pravilnoj ishrani jer oboleli u početnom stadijumu bolesti treba da smrša a u završnim fazama da dobije na težini.
  • Dodatni kiseonik može obolelima od teškog emfizema sa smanjenim nivoom kiseonika u krvi doneti značajno olakšanje. Često je potrebno korišćenje kiseonika 24 sata dnevno. Obično se kiseonik sprovodi preko uske cevi koja se ubacuje u nozdrve.

U zavisnosti od težine emfizema lekar može predložiti neku od sledećih operacija:

  • Operacija uklanjanja delova obolelog plućnog tkiva sa ciljem da omogući bolju funkciju preostalih delova plućnog tkiva i bolje disanje.
  • Presađivanje pluća je krajnja opcija ukoliko je emfizem uznapredovao i druge opcije lečenja ne daju rezultate.

Emfizem pluća

Emfizem plućaEmfizem pluća nastaje kada se disajni putevi distalno od terminalnih bronhiola uvećaju i dolazi do oštećenja pregrada između alveola. Na taj način se oštećuje plućno tkivo i stvaraju se problemi u razmeni gasova. Kako se emfizem pogoršava plućne alveole koje su normalno grupisane kao grožđe pretvaraju se u velike i nepravilne vreće sa zjapećim rupama na njihovim unutrašnjim zidovima. Ovo smanjuje površinu pluća i naravno količinu kiseonika koji stiže u krvotok.

Emfizem polako uništava elastična vlakna koja drže otvorenim vazdušne puteve koje vode vazduh u alveole. Tako prilikom izdaha ti vazdušni putevi kolabiraju i onemogućavaju da vazduh izađe iz alveola. Tako nastaje povećana vazdušnost pluća tj. uvek postoji zaostatak vazduha u njima.

Faktori koji mogu dovesti do pojave emfizema jesu:

  • Pušenje. Emfizem najčešće nastaje kod pušača, pušenje je najvažniji faktor rizika za nastanak emfizema. Rizik za sve pušače raste sa godinama pušačkog staža i brojem cigareta koje popuše dnevno.
  • Godine života. Kako se oštećenje pluća kod emfizema javlja postepeno, većina ljudi sa emfizemom počinju da osećaju simptome između 40 i 60 godina.
  • Izloženost duvanskom dimu ili pasivno pušenje takođe pogoduje razvoju emfizema. Pasivno pušenje podrazumeva nehotično udisanje dima tuđe cigarete ili lule.
  • Profesionalna izloženost raznim isparenjima i prašini. Ako udišete isparenja određenih hemikalija, prašinu od žitarica, pamuka, drveta i rudarskih proizvoda veća je verovatnoća da dobijete emfizem. Ovaj rizik je naravno veći ako ste uz to i pušač.
  • Izlaganje zagađenjima okoline ako ste u zatvorenom prostoru izloženi isparenjima od goriva za grejanje ili na otvorenom prostoru izduvnim gasovima automobila veći je rizik za emfizem.

Retko je emfizem pluća uzrokovan urođenim nedostatkom proteina alfa 1 antitripsina koji štiti elastična vlakna u plućima od propadanja.

Simptomi emfizema pluća?

Moguće je da oboleli ima emfizem dugi niz godina i pri tome ne oseća nikakve simptome. Glavni simptom emfizema je gubitak vazduha, kratak dah. Ovaj simptom počinje postepeno. U početku oboleli izbegava aktivnosti koje čine da ostane bez daha do trenutka kada to remeti kvalitet njegovog života. Emfizem na kraju dovodi do nedostatka vazduha čak i u mirovanju.

Kada se treba javiti lekaru?

Javite se svom lekaru ako ste primetili da sve češće ostajete bez vazduha, teško dišete i ako ste primetili da se to u poslednjim mesecima pogoršava. Nemojte to opravdavati svojim godinama života i prekomernom telesnom težinom.

Obavezno se javite lekaru ako:

  • gubite dah toliko da ne možete da govorite.
  • su vaše usne , jezik i nokti postali sive ili tamno plave boje.
  • osećate da su vaše mentalne sposobnosti usporene.
  • Vaše srce jako i ubrzano kuca.

Upala bronhija

Upala bronhijaUpala bronhija počinje oštećenjem sluznice s otokom zida i pojačanom produkcijom sluzi. Oštećenje sluznice bronha u nekim je infekcijama jače izraženo, na primer kod virusa gripa, a u drugima je tek neznatno (rinovirusi, koronavirusi).

U akutnom bronhitisu, to jest pri zahvaćenosti traheobronhijalnog stabla, uvek su prisutni i neki simptomi akutne respiratorne infekcije u gornjem delu respiratornog sistema. Virusni uzročnici prenose se kapljičnim putem ili dodirom i preko sluznice gornjeg dela respiratornog trakta dospevaju i do bronhija. To znači da ne postoji izolovana zahvaćenost, to jest samostalni upalni proces u traheobronhijalnom stablu, bez istovremene zahvaćenosti i drugih delova respiratornog sistema. Zato se simptomi akutnog bronhitisa najčešće i pojavljuju u sklopu virusnih respiratornih infekcija u gornjem respiratornom traktu, to jest pri težoj prehladi. Kašalj se zapaža kod polovine bolesnika sa akutnim respiratornim infekcijama. Pojava jačeg kašlja u akutnoj respiratornoj infekciji upućuje na verovatnu zahvaćenost traheobronhijalnog stabla. Ako se ne postavi dijagnoza upale pluća, najverovatnije je reč o akutnom bronhitisu.

Međutim, početni simptomi bronhitisa najčešće su isti kao kod prehlade, a to su kijavica, blaži bolovi u grlu, konjuktivitis, promuklost. Osećaj žarenja iza grudne kosti specifičniji je znak upale sluznice dušnika, to jest bronhitisa. Kašalj se pojavljuje rano i razvija se tokom bolesti, u početku je suv i nadražajan, a za nekoliko dana postaje produktivan, najčešće s bistrim iskašljajem.

Temperatura i drugi opšti simptomi, kao i težina i trajanje bolesti i eventualne komplikacije, zavise od uzročnika i prethodnog zdravstvenog stanja bolesnika. Kod male dece temperatura je najčešće povišena, a može biti i vrlo visoka.

Kod odraslih, virusi influence i adenovirusi uglavnom uzrokuju povišenje temperature i druge opšte simptome (drugi virusi ređe). U akutnom bronhitisu svi simptomi i znakovi bolesti nestaju za desetak dana, a najkasnije za tri nedelje. Subjektivni osećaj dispneje javlja se zbog bola u grudima i teskobe pri disanju, a ne usled hipoksije, koja se javlja samo kod pacijenata koji imaju neku od plućnih bolesti.