Limfni čvorovi smešteni sa leve i desne strane ždrela važan su deo imunološkog sistema, koji poput filtera zadržava štetne mikroorganizme, sprečavajući tako njihov prodor u donje disajne puteve, gde mogu uzrokovati infekciju. Krajnici imaju neravnu površinu, pa se u njima nakupljaju ostaci hrane, koji stvaraju pogodno tlo za razvoj bakterija, a neretko su i na udaru virusa, zbog čega predstavljaju potencijalno žarište infekcija.
Kada je neophodna hirurška intervencija?
Krajnike ne treba odstranjivati po svaku cenu, jer oni imaju zaštitnu ulogu u organizmu, ali ni ostavljati ukoliko prave smetnje. Ako su upale učestale, praćene stvaranjem gnojnih naslaga, a dete slabo napreduje i nema apetita, pati od čestih upala ušiju, otežano diše kroz nos, hrče i zbog toga se često budi noću, lekar će predložiti operativno uklanjanje krajnika. U suprotnom, postoji veliki rizik po detetovo zdravlje, sa mogućim trajnim posledicama kao što su:
-upala zglobova.
-problemi sa srcem.
-problemi sa bubrezima.
-problemi sa sluhom.
Koji je uzrast najpogodniji?
Kada se dijagnostikuje hronično zapaljenje krajnika i proceni da li je operacija neophodna, roditelji se češto pitaju kada je pravo vreme za intervenciju i da li postoji godišnje doba koje je izrazito povoljno, ili pak nepovoljno za taj zahvat. Dete može da se operiše bilo kada -što je mališan stariji, to je lakše pristupiti intervenciji. Krajnici se najčešće vade posle treće godine života, odnosno kada dete dostigne težinu od 15 kg. Veoma retko se donosi odluka da se zahvat izvede ranije, osim u slučaju da je mališan vitalno ugrožen. Treći krajnik se može odstraniti posle navršene prve godine, ali je i za ovu intervenciju najbolji period od treće godine života.
Kome se ne preporučuje operacija!
Krajnici se ne smeju odstanjivati u slučaju da dete ima neku hematološku bolest, jer tada postoji povećan rizik od krvarenja, što se posebno odnosi na mališane koji imaju poremećaj zgrušavanja krvi. Takođe, operacija se ne preporučuje ukoliko postoji akutna infekcija gornjih disajnih puteva, ili ako je dete u predhodne četiri nedelje preležalo neku zaraznu bolest.
Kako izgleda zahvat?
Hirurško odstranjivanje krajnika izvodi se u opštoj endotrahealnoj anesteziji, koja vrlo kratko traje i ne izaziva nikakve posledice. Mogući rizici u slučaju ove intervenvencije jesu: krvarenje (koje može biti opasno ukoliko se ne uoči blagovremeno), infekcije i povreda mekog nepca.
Jedno vreme nakon anestezije dete je pospano, dešava se i da bude uznemireno, nervozno i plačljivo, pa je poželjno da roditelji u to vreme budu uz mališana. Oporavak traje najduže dve nedelje, a za to vreme dete oseća bolove pri gutanju i pričanju, koji se povlače posle nekoliko dana, a ponekad se javlja i povišena telesna temperatura, (do 38 stepeni) što se rešava davanjem analagetika (smiruju bolove i spuštaju temperaturu).
Stvaranje belih naslaga na krajnicima posle operacije nije razlog za zabrinutost. To nije gnoj, već fibrin (kraste na sluznici), koji otpada nakon operacije i tada može nastupiti blago krvarenje, koje takođe nije razlog za paniku.