Metaholin provokativni test za dijagnozu astmu

metaholin

metaholinMetaholin provokativni test je metoda dijagnostikovanja astme, naročito kod odraslih pacijenata kod kojih u toku pregleda ne postoji bronhoopstrukcija i pri tome se i dalje sumnja na postojanje astme. Naročito se primenjuje kod odraslih kod kojih nema anamnestičkih podataka o ranijoj dijagnozi astme (npr. u detinjstvu).
Davanje metaholina osobama koje imaju reaktivne bronhije izazvaće bronhoopstrukciju, što pokazuje spirometrija. Suština je da metaholin izaziva napad astme, koji se dokazuje spirometrijom.
Pacijenti koji imaju medicinsku dokumentaciju u kojoj postoji ranija dijagnoza astme se ne podvrgavaju metaholin provokativnom testu. To bi bilo identično situaciji da osobi koja znate da je alergična na jagode date da jede jagode da biste “videli šta se dešava”.
Metaholin provokativni test je jako osetljiv i specifičan i daje u 90% slučajeva tačnu dijagnozu. Međutim i dalje će kod jedne od deset osoba sa astmom koje se podvrgnu metaholin provokativnom testu astma ostati neotkrivena, što je poznato kao “lažno negativni rezultat”. Isto tako, jedna od deset osoba koje nemaju astmu će imati pozitivan test, što se označava kao “lažno pozitivan metaholin provokativni test”.
Validnost metaholin provokativnog testa je za svakog pacijenta individualna i brojni faktori mogu uticati na rezultate testa, uključujući duvanski dim, zagađenje životne sredine, unos kofeina, konuzmiranje čokolade, preparati efedrina i lekovi koji se inače koriste u terapiji astme.
Opasnost od ovog testa realno postoji i može da ugrozi života pacijenta, te se mora raditi isključivo u ustanovama gde se može pružiti neophodna medicinska pomoć, kao što je epinefrin (adrenalin), kiseonik, kardiopulmonalna reanimacija.
Iz navedenih razloga mnoge zdravstvene ustanove koriste druge testove za dijagnostiku astme kao što je na primer PET “stres test” kako bi provocirali astmu i na taj način postavili dijagnozu.