Pneumokonioze nastaju kao profesijska oboljenja u osoba čija su pluća izložena u dužem vremenskom periodu inhalaciji neorganskih čestica iz prašine. Ponekad je dosta teško razlikovati ih od onih koje nastaju kod pušača. Najčešći uzročnici pneumokonioza su čestice silicijuma, azbesta, uglja, pamuka, talka, staklene prašine, cementa, kadmijuma, berilijuma, kobalta, aluminijuma, gvožđa, gline. Zapravo bez obzira na to o kojoj se vrsti čestica radi bitno je da postoji stalno taloženje čestica. Lečenje je relativno različito, ali je ipak najvažnije svu pažnju kod takvih osoba pre svega usmeriti ka prevenciji.
Silikoza je takva vrsta pneumokonioze u kojoj je osoba ozložena udisanju silicijum-dioksida i ostalih supstanci koje sadrže silikon. To dovodi so stvaranja fibroznih čvorova u plućnom tkivu. Takvo stanje veoma dugo ne daje nikakvu simptomatologiju, čak i onda kad se čvorovi već jasno vide na radiografiji. U kasnim stadijumima bolesti javljaju se kašalj i otežano disanje. Silikoza je takođe predisponirajući faktor za nastanak čestih infekcija nižih delova pluća. Pneumokonioza nastala dugotrajnim udisanjem ugljene prašine naziva se antrakoza (pluća kopača uglja, crna pluća). Simptomatologija je uglavnom slična kao kod hroničnog bronhitisa. Uznapredovala forma ima izraženu plućnu fibrozu. Obično se javlja produktivan kašalj i čujno disanje.
Azbestoza se javlja u osoba koje rade na preradi azbesta , ali isto tako i u osoba koje žive u blizini azbestne emisije. Izlaganje dejstvu ćestica azbesta uglavnom dovodi do dva tipa poremećaja i to – plućne fibroze, azbestoze, ili nastanka malignog tumora. Najčešči simptomi azbestoze su otežano disanje u radu, neproduktivan kašalj, hipoksemija i smanjenje plućnog volumena. U toku progresije bolesto mogu da nastanu i srčane komplikacije. Osobe koje rade na preradi azbesta, ali i puše, imaju izuzetno veliki rizik za nastanak bronhogenog karcinoma.