Otitis eksterna – poznat i kao plivačko uho– jeste infekcija spoljašnjeg ušnog kanala, ušnog hodnika koji nosi zvuke iz spoljašnje sredine do bubne opne. Mogu ga uzrokovati mnogo različitih tipova bakterija ili gljivica.
Infekcija se obično javlja kod dece koja provode mnogo vremena u vodi. Previše vlage u uhu može da iritira kožu u kanalu, omogućavajući bakterijama ili gljivicama da lakše prodru. Iz tog razloga se otitis eksterna javlja češće u letnjem periodu, kada se provodi više vremena u vodi.
Ali to nije jedini faktor rizika za nastanak ovog oboljenja. Sve što izaziva prekid u koži ušnog kanala može dovesti do infekcije. Suva koža ili ekcem, grebanje ušnog kanala, energično čišćenje štapićem za uši, ili ubacivanje stranih tela, kao što su spajalice, u uho može da poveća rizik od razvoja otitis eksterna.
Ako neko ima infekciju srednjeg uha, gnoj nakupljen u srednjem uhu može da iscuri u ušni kanal kroz otvor na bubnoj opni i da izazove otitis eksterna.
Znakovi i simptomi
Primarni simptom je bol u uhu, koji može biti ozbiljan i da se pojačava kada se spoljni deo uha izvuče ili pritisne. Zvakanje takođe može biti bolno. Ponekad ušni kanal svrbi pre nego što krenu bolovi.
Kod oticanja u ušnom kanalu dete se žali na neugodan osećaj u uhu. Spoljašnje uho može postati crveno ili otečeno , a limfni čvorovi oko uha mogu postati uvećani i osetljivi. Moguće je curenje sekreta iz ušnog kanala, U početku bistro, a zatim zamućeno, žućkasto, nalik na gnoj.
Sluh može biti privremeno oštećen ako gnoj ili oticanje kanala blokira prolaz zvuka u uho. Groznica nije uobičajena u većini slučajeva. Otitis eksterna nije zarazan.
Prevencija
Nakon vremena provedenog u vodi, deci treba nežno osušite uši peškirom i pospešiti da voda zaostala u ušima okretanjem glave u stranu iscuri napolje.
Da biste izbegli traume u uhu, deca ne bi trebalo da čiste sebi svoje uši. Takođe, nikada ne stavljajte predmete u dečije uši, oprezno I sa štapićima za uši.
Lečenje
Lečenje otitis eksterna zavisi od težine infekcije i od toga kakve tegobe dete ima. U većini slučajeva, Vaš lekar može propisati kapi za uši koje sadrže antibiotike, pomešane sa kortikosteroida da se smanji oticanje ušnog kanala. Kapi za uši su obično daju nekoliko puta dnevno, tokom 7 do 10 dana.
Ako oticanje ušnog kanala otežava aplikaciju leka, lekar može da ubaci fitilj u kanal da pomogne prodiranje lek unutar uha. U nekim slučajevima, lekar će možda morati da ukloni gnoj i debris iz uha blagim čišćenjem ili usisavanjem. Ovo će omogućiti da kapi za uši efikasnije deluju. Kod težih infekcija, oralni antibiotici takođe se mogu dati, a lekar može tražiti bris I zasejavanje iscetka iz uha kao pomoć u identifikaciji bakterija ili gljivica koje izazivaju infekciju.
Lekovi protiv bolova mogu se koristi za smanjivanje bolova, ali ako su bolovi jaki, lekovi protiv bolova su neophodni. Poboljšanje stanja kod deteta će nastati u roku od dan ili dva od početka tretmana. Otitis eksterna se najčešće izleči u roku od 7 do 10 dana od početka lečenja.
Kućno lečenje
Otitis eksterna treba tretirati od strane lekara. Ako se ne leči, bol u uha će se pogoršati, a infekcija može da se proširi. Za ublažavanje bolova do odlaska kod lekara, možete da staviti topli oblog ili grejane jastučiće na obolelo uho. Paracetamol ili ibuprofen takođe mogu olakšati tegobe.
Kod kuće pratite uputstva lekara za upotrebu kapi za uši i oralnih antibiotika, ako su propisani. Važno je sprečavati ulazak vode u uho tokom celog toka lečenja. Kapa za tuširanje pruža zaštitu prilikom tuširanja ili kupanja, a vaš lekar može preporučiti čepove za uši.
Kada se obratiti lekaru
Odmah pozovite svog lekara ako Vaše dete ima bilo koji simptom od navedenih: bol u uhu sa ili bez groznice, smanjen sluh u jednom ili oba uha, ili nenormalano pražnjenja iz uha.