Većina se slaže da nema ničeg težeg od otežanog disanja. Astma je težak respiratorni poremećaj koji u značajnoj meri može narušiti kvalitet života osobe koja se suočava sa ovim problemom. Većina provocirajućih faktora je dobro poznata, posebno osobama koje žive sa astmom. Ovde su navedeni neki od faktora na koje se značajno može uticati.
- Gojaznost
Kada je indeks telesne mase (BMI- body mass index) 30 ili veći, ta osoba se smatra gojaznom. Zabrinjavajući podatak je da gojaznost u dečijem uzrastu (ili gojaznost u bilo kom uzrastu) nosi povećan rizik od razvoja astme. Rezultati jednog istraživanja čak ukazuju na direktno proporcionalnu povezanost BMI i razvoja astme.
- Stres
Mnogi faktori mogu uticati na zdravlje Vašeg deteta još u toku intrauterinog razvoja, a stres je jedan od bitnijih. Neka istraživanja pokazuju da intenzivne stresne okolnosti u trudnoći mogu biti povezane sa razvojem astme kod dece.
- Kućna hemija
Konvencionalna sredstva za čišćenje domaćinstva sadrže različite materije koje iritiraju disajne organe i mogu biti provocirajući faktor za astmatične napade. Izloženost trudnica ovim hemikalijama može uticati na povećan rizik od razvoja astme kod dece.
- Loša ventilacija u životnom prostoru
Upotreba šporeta na gas u prostorijama sa lošom ventilacijom može biti jedan od provocirajućih faktora za razvoj simptoma astme. Kada se koriste u pripremanju hrane, ovi šporeti povećavaju koncentraciju štetnih materija u vazduhu. Pravilnom ventilacijom prostorija smanjuje se rizik za pojavu disajnih tegoba za 30-40%.
- Udisanje zagađenog vazduha
Većina osoba koje imaju astmu znaju kakav je problem udisanje zagađenog vazduha. Razni produkti sagorevanja, smog, izduvni gasovi automobila smetaju i zdravim osobama, a posebno štetno dejstvo ispoljavaju kod osoba sa predispozicijom za razvoj astmatičnih problema.
- Pušenje
Odavno je poznato i prihvaćeno da su pušenje i disajni problemi u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi. Deca pušača imaju veći rizik za disajne smetnje na rođenju, ali i kasnije u toku života. Takođe, izloženost duvanskom dimu u kućnom okruženju nosi dvostruko veći rizik za provociranje astmatičnog napada kod dece.
Genetska predispozicija igra takođe značajnu ulogu u razvoju astme kod dece. Izbegavanjem pomenutih provocirajućih faktora možete smanjiti rizik za javljanje astmatičnih napada, ili makar smanjiti učestalost, ali ne znači da ćete u potpunosti izbeći njihovo javljanje.
Kada se radi o pomoći deci, izloženost alergenima u prvoj godini života (kada se najintenzivnije „izgrađuje“ imunitet) se smatra ključnim faktorom u razvoju alergijskih poremećaja. U studiji u kojoj je ispitivano 560 dece sa izraženom predispozicijom za razvoj astme, samo 17% dece koja su bila izložena kućnoj prašini i drugim alergenima iz kućnog okruženja su razvila ponavljane epizode otežanog disanja.
Zapamtite, malo prašine nekada može imati mnogo više korisnih nego štetnih dejstava na zdravlje Vaše dece!