Pojačano zagađenje vazduha, koje u mnogim gradovima Srbije u zimskim mesecima uveliko prelazi dozvoljene granice izaziva pogoršanje brojnih bolesti a posebno ugrožava astmatičare.
U Srbiji se broj obolelih od astme u protekloj deceniji udvostručio. Jedan od uzroka oboljevanja je i zagađen vazduh. Iako je još 2009 godine Vlada Srbije donela akcioni plan o zaštiti životne sredine, upravljanje kvalitetom vazduha daleko je od zadovoljavajućeg, upozoravaju stručnjaci.
Brojni zagađivači ispuštaju i veoma otrovne materije u vazduh.
Azotni oksidi, sumporni oksidi, tzv. prizemni ozon koji nije primarni zagađivač nego se javlja kao reakcija ovih jedinjenja na nivou zemlje koji je vrlo opasan, pored toga je i otrovan a ono što dominira i što je izuzetno važno to su takozvane ultrafine čestice koje se izdvajaju iz sagorevanja pre svega dizela.
U Srbiji čak svako šesto školsko dete ima neki oblik astme. Lekari upozoravaju da je kod dece u Srbiji astma lošije kontrolisana zbog nedovoljne edukovanosti roditelja ali i lekara. Mali astmatičari u Srbiji čak tri puta češće izostaju sa nastave od vršnjaka u razvijenim evropskim zemljama.
Astma se i leči na osnovu stepena kontrole jer je veoma promenljiva i nepredvidiva bolest To je bolest koja je uslovljena nasleđem i faktorima spoljašnje sredine koji su izuzetno promenljivi. Genetski materijal, odnosno nasledni materijal reaguje na sve faktore spoljašnje sredine i može doći do blagog, srednje teškog, teškog pogoršanja astme iznenada. Zbog toga je i veoma teško uspostaviti kontrolu.
Lekari upozoravaju da je veća briga potrebna i mladim astmatičarima u pubertetu i starijima od 65 godina. U svetu od astme boluje više od 300 miliona ljudi, a stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da bi broj obolelih do 2025. mogao porasti za još 100 miliona. Upravljanje kvalitetom vazduha navodi se kao važna mera prevencije.