Za svaku majku je zastrašujuća činjenica da kod svog deteta primeti zviždanje pri disanju. Potrebno je znati da ova pojava ne podrazumeva i postojanje astme u svakom slučaju.
Čak 30% dece do treće godine života ima po jednu epizodu žviždanja, odnosno pojave vizinga pri disanju. Ova pojava često prati infekcije gornjeg respiratornih puteva kao što su infekcije grla ili prehlada. Kada pomenuta infekcija prođe sa njom prestaje i pomenuto zviždanje u plućima.Ovakve virusne infekcije prestaju da se javljaju u vreme detetovog polaska u školu.
Međutim, ako vaše dete često ima opstrukcije, a da pri tome nije prehlađeno, znak je da se obavezno javite lekaru.
Koji su simptomi astme kod beba?
Disajni putevi odojčeta su jako uski i mekani, tako da sami mogu da stvore vizing pri disanju. Stoga, pojava vizinga pri disanju može da bude uobičajena pojava kod dece mlađe od tri godine. Astma kod dece je hronično zapaljenje disajnih puteva i dijagnoza se može postaviti sa sigurnošću samo ako se pomenuti simptomi ponavljaju tokom dužeg vremenskog perioda. Kod dijagnoze astme porodična istorija bolesti može u mnogome pomoći.
Simptomi astme kod beba su:
Uporan, suv kašalj koji se pogoršava tokom noći i rano ujutru. Plitko i ubrzano disanje, uznemirenost i plač bebe.
Dijagnozu astme kod malog deteta nije lako postaviti. Jedan od načina je da se u ovakvim slučajevima primene lekovi koji se koriste u lečenju astme.Ako nakon njih dođe do poboljšanja , postoji velika verovatnoća da se radi o astmi.
Šta izaziva astmu kod beba?
Astma kod beba je u većini slučajeva reakcija na neki okidač, često alergen kao što su dlake kućnih ljubimca, prašina, polen, grinje… Vazdušni iritansi kao što su duvanski dim i spore gljiva mogu biti okidači napada astme. Respiratorne infekcije izazvane virusima, takođe mogu da izazovu napad astme.
Kao i kod drugih vrsta alergije i kod astme dolazi do povećane produkcije antitela, histamina i drugih alergijskih supstanci. Kod astme, alergijske reakcije se događaju u plućima i one dovode do otoka sluzokože pluća i do grča i stezanja mišića disajnih puteva. Takođe, dolazi do povećane produkcije sluzi u disajnim putevima.
Faktori koji povećavaju rizik od razvoja astme kod beba.
Deca koja su izložena duvanskom dimu imaju skoro četiri puta veće šanse da dobiju astmu u detinjstvu.
Majka koja u toku trudnoće puši povećava rizik od astme kod svog deteta.
Beba koja je rođena sa malom težinom ili prevremeno rođena beba.
Jedan ili oba roditelja boluju od astme ili nekog drugog alergijskog stanja, kao što je ekcem.
Beba koja već ima određena alergijska stanja kao što je ekcem ili alergiju na hranu.
Primećen je trend porasta učestalosti astme u poslednjih nekoliko decenija. Stručnjaci ne znaju pravi razlog, ali se smatra da je razlog tome smanjena zrelost dečijeg imunog sistema. Imuni sistem novorođenčeta je u ranijim decenijama bio na neki način zauzet suzbijanjem ozbiljnih bolesti poput velikog kašlja rubeole, zaušaka. Sada kada ne mora da se bori sa tim bolestima,imuni sistem deteta ostaje na neki način nezreo. Stručnjaci čak smatraju da rano izlaganje određenim bakterijama može pomoći bebama da razviju efikasni imuni sistem koji može odagnati alergije, uključujući astmu.
Da li postoji lek za astmu?
Astma je hronično stanje, za nju ne postoji lek.Čest je slučaj da deca prerastu svoju astmu, ili jednostavno astma postaje manje ozbiljno stanje kada dete poraste. Dok se to ne dogodi, moguće je držati astmu kod bebe pod kontrolom lekovima za kontrolu astme i smanjiti izloženost deteta okidačima astme na najmanju moguću meru.Ako vaše dete ima astmu, ne treba da ga sprečavate da redovno bežba i vodi aktivan život. Vežbanje, ako je prilagođeno njegovim mogućnostima može pomoći u držanju astme pod kontolom.