Astma je bolest disajnih puteva koju karakteriše otežano disanje zbog spazma tj. grčeva disajnih mišića u zidovima bronhija. Njena osnova je alergijska reakcija.
To što neka žena boluje od astme ne znači da ne može iznese trudnoću. Da bi držala bolest pod kontrolom potrebno je da redovno koristi lekove koje joj je pulmolog odredio i da redovno posećuje alergologa i pulmologa, jednom u mesec dana. Bitan je timski pristup lečenju bolesti da bi se obezbedio bezbedan porođaj i trudnoća.
Kontrola same astme i disanja tokom trudnoće je jako bitna jer od majčinog disanja zavisi snabdevanje ploda kiseonikom. Tokom pogoršanja bolesti ili napada astme stanje ploda može biti ozbiljno ugroženo. Takođe, nekontrolisana bolest povećava rizik od prevremenog porođaja.
Primena lekova protiv astme je u trudnoći manje štetna po plod nego što mu može naškoditi napad astme i nedostatak kiseonika. Iz sigurnosti je bolje koristiti najmanju dozu koja može držati bolest pod kontrolom. Najbezbedniji lek u trudnoći je poznat kao Ventolin i on spada u bronhodilatatore tipa beta 2 agonista, kratkog delovanja.
Kortikosteroidi se u trudnoći primenjuju u cilju dugotrajne kontrole bolesti. Iz ove grupe Budesonid se pokazao bezbednim za upotrebu. Lekove treba uzimati onako kako je lekar odredio, nikako na svoju ruku. Radi kontrole bolesti važno je izbegavati štetne alergene koji pogoršavaju bolest. To su duvanski dim, prašina, grinje, životinjske dlake. U sezoni gripa potrebno je primiti vakcinu.
Bitno je takođe držati telesnu težinu pod kontrolom jer masno tkivo smanjuje efikasnost lekova. Konzervanse u hrani treba izbegavati jer provociraju astmatični napad. Od hrane je najbolje uzimati dosta svežeg voća i povrća, posnog mesa i integralnih žitarica.
Uz odobrenje lekara poželjno je upražnjavati blage telesne vežbe, a vrlo su delotvorne klasična joga i meditacija. Odaberite zdrav način života i oko bitnih stvari se uvek konsultujte sa vašim lekarom. Sve lekove i inhalator upotrebljavajte uz konsultaciju sa vašim alergologom.