U poslednje vreme se sve veća pažnja poklanja ishodima medicinskih intervencija, koji predstavljaju pokazatelje uspešnosti kontrole bolesti. Ovo je pogotovo važno u hroničnim bolestima sa dugotrajnim tokom, kao što je bronhijalna astma, gde je neophodno redovno pratiti bolesnika.
Ustvari, postavlja se pitanje šta je to dobra kontrola astme, odnosno koji su to pokazatelji koji na pravi način odražavaju uspeh terapije? Pored toga, važno je da pokazatelji kontrole bolesti budu validni, pouzdani i osetljivi na promenu tokom vremena.
Pokazatelji kontrole astme mogu da budu objektivni i subjektivni parametri.
Objektivni parametri obuhvataju najčešće konvencionalne pokazatelje ishoda medicinskih intervencija u astmi, koji se rutinski dugo godina primenjuju, kako u kliničkim ispitivanjima, tako i u kliničkoj praksi. To su prvenstveno parametri plućne funkcije (spirometrijski testovi, vrednosti i dnevne varijacije vrednosti vršnog ekspirijumskog protoka – PEF-a izmerene pikfloumetrom), fizikalni nalaz na plućima, terapijski zahtevi (dnevna potreba za kratkodelujućim b2-agonistima ili količina lekova koja je neophodna za održavanje kontrole bolesti), reaktivnost disajnih puteva, različiti markeri inflamacije (iz sputuma, bronhijalnog lavata, urina, krvi ili izdahnutog vazduha) i broj hospitalizacija (najčešće tokom prethodne godine).
Sa druge strane, u subjektivne pokazatelje kontrole astme spadaju simptomi (registrovani najčešće u dnevniku simptoma) i kvalitet života bolesnika.
Važno je istaći da treba pratiti istovremeno, kako objektivne, tako i subjektivne parametre kontrole astme, s obzirom na to da predstavljaju različite aspekte ispoljavanja oboljenja i da je pokazano da nisu uvek u dobroj korelaciji. Tako se, na primer, respiracioni simptomi mogu znatno popraviti uprkos prisutnoj bronhijalnoj hiperreaktivnosti (BHR) i evidentnoj bronhijalnoj opstrukciji, što znači da asimptomatsko stanje ne ukazuje na normalizaciju BHR i bronhijalne opstrukcije. Takođe je u brojnim kliničkim ispitivanjima pokazano odsustvo značajne povezanosti između kvaliteta života i plućne funkcije bolesnika sa astmom.
Bronhijalna astma je hronična respiratorna bolest koja se histološki karakteriše inflamacijom disajnih puteva i mukusnom hipersekrecijom, a klinički, reverzibilnom opstrukcijom protoku vazduha u disajnim putevima i specifičnim simptomima koje saopštava pacijent. Prisustvo pobrojanih karakteristika astme i stepen njihove izraženosti koristi se za procenu kontrole bolesti.
Međunarodne smernice za lečenje astme ukazuju na to da primarni cilj lečenja treba da bude optimalna kontrola bolesti, koja podrazumeva minimalnu pojavu dnevnih i noćnih simptoma i bronhokonstrikcije, kao i potrebu za kratkodelujućim b2-agonistima. Na taj način se smanjuje rizik za egzacerbacije bolesti koje mogu ugrožavati život, kao i dugotrajni morbiditet.
Dobra kontrola astme podrazumeva ispunjenje sledećih uslova:
minimalni hronični simptomi, uključujući i noćne,
minimalne (retke) egzacerbacije,
minimalna upotreba b2-agonista, tj po potrebi, a najbolje bez,
bez ograničenja fizičke aktivnosti, uključujući vežbanje,
cirkadijalne varijacije PEF-a manje od 20%,
(skoro) normalan PEF,
minimalni neželjeni efekti lekova (ili bez)