6 faktora rizika za astmu koje je moguće izbeći

Alergijska astmaVećina se slaže da nema ničeg težeg od otežanog disanja. Astma je težak respiratorni poremećaj koji u značajnoj meri može narušiti kvalitet života osobe koja se suočava sa ovim problemom. Većina provocirajućih faktora je dobro poznata, posebno osobama koje žive sa astmom. Ovde su navedeni neki od faktora na koje se značajno može uticati.

  1. Gojaznost

Kada je indeks telesne mase (BMI- body mass index) 30 ili veći, ta osoba se smatra gojaznom. Zabrinjavajući podatak je da gojaznost u dečijem uzrastu (ili gojaznost u bilo kom uzrastu) nosi povećan rizik od razvoja astme. Rezultati jednog istraživanja čak ukazuju na direktno proporcionalnu povezanost BMI i razvoja astme.

  1. Stres

Mnogi faktori mogu uticati na zdravlje Vašeg deteta još u toku intrauterinog razvoja, a stres je jedan od bitnijih. Neka istraživanja pokazuju da intenzivne stresne okolnosti u trudnoći mogu biti povezane sa razvojem astme kod dece.

  1. Kućna hemija

Konvencionalna sredstva za čišćenje domaćinstva sadrže različite materije koje iritiraju disajne organe i mogu biti provocirajući faktor za astmatične napade. Izloženost trudnica ovim hemikalijama može uticati na povećan rizik od razvoja astme kod dece.

  1. Loša ventilacija u životnom prostoru

Upotreba šporeta na gas u prostorijama sa lošom ventilacijom može biti jedan od provocirajućih faktora za razvoj simptoma astme. Kada se koriste u pripremanju hrane, ovi šporeti povećavaju koncentraciju štetnih materija u vazduhu. Pravilnom ventilacijom prostorija smanjuje se rizik za pojavu disajnih tegoba za 30-40%.

  1. Udisanje zagađenog vazduha

Većina osoba koje imaju astmu znaju kakav je problem udisanje zagađenog vazduha. Razni produkti sagorevanja, smog, izduvni gasovi automobila smetaju i zdravim osobama, a posebno štetno dejstvo ispoljavaju kod osoba sa predispozicijom za razvoj astmatičnih problema.

  1. Pušenje

Odavno je poznato i prihvaćeno da su pušenje i disajni problemi u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi. Deca pušača imaju veći rizik za disajne smetnje na rođenju, ali i kasnije u toku života. Takođe, izloženost duvanskom dimu u kućnom okruženju nosi dvostruko veći rizik za provociranje astmatičnog napada kod dece.

Genetska predispozicija igra takođe značajnu ulogu u razvoju astme kod dece. Izbegavanjem pomenutih provocirajućih faktora možete smanjiti rizik za javljanje astmatičnih napada, ili makar smanjiti učestalost, ali ne znači da ćete u potpunosti izbeći njihovo javljanje.

Kada se radi o pomoći deci, izloženost alergenima u prvoj godini života (kada se najintenzivnije „izgrađuje“ imunitet) se smatra ključnim faktorom u razvoju alergijskih poremećaja. U studiji u kojoj je ispitivano 560 dece sa izraženom predispozicijom za razvoj astme, samo 17% dece koja su bila izložena kućnoj prašini i drugim alergenima iz kućnog okruženja su razvila ponavljane epizode otežanog disanja.

Zapamtite, malo prašine nekada može imati mnogo više korisnih nego štetnih dejstava na zdravlje Vaše dece!

Vežbanje i astma

vežbanje u prirodiDa li je bezbedno vežbati ako imate astmu?

Jedan od ciljeva tretmana astme jeste da se pomogne pacijentima da vode normalan i zdrav život, koji uključuje vežbanje i druge fizičke aktivnosti. Pridržavanje režima uzimanja propisane terapije, izbegavanje provocirajućih faktora i praćenje funkcije pluća će Vam pomoći u postizanju ovog cilja.

Koje vežbe su pogodne za osobe sa astmom?

Aktivnosti koje uključuju kraće periode umerene fizičke aktivnosti, kao što su pešačenje, odbojka, gimnastika, generalno se dobro podnose.

Aktivnosti koje zahtevaju duže periode fizičke akivnosti, kao što je fudbal, trčanje, košarka, slabije se tolerišu. Takođe, fizička aktivnost u hladnom okruženju, kao hokej, skijanje i klizanje, mogu biti problem, mada, neke osobe sa astmom sasvim dobro podnose ove aktivnosti.

Plivanje, koje je zahtevna fizička aktivnost, generalno je pogodno za osobe sa astmom, zato što podrazumeva udisanje toplog, vlažnog vazduha. Možete boravak u vodi prilagoditi vašim potrebama, bez preteranog fizičkog napora.

Kako kontrolisati astmu u toku vežbanja?

  • Pre početka vežbanja razgovarajte sa Vašim lekarom. On će Vam pomoći oko odabira i prilagođavanja fizičke aktivnosti Vašim mogućnostima.
  • Uvek uzmite predviđenu dozu leka pre početka vežbanja, prema propisanom režimu.
  • Uvek počnite zagrevanjem, blagim vežbama, a nakon treninga obezbediti odgovarajući period opuštanja i odmora
  • Ukoliko je vreme hladno, bolje je da vežbate u kućnim uslovima, ili da nosite zaštitnu masku ili šal, kako bi izbegli hladan vazduh kao provocirajući faktor za napad astme.
  • Ako je napad astme povezan sa polenom, izbegavajte vežbanje napolju u periodu kada je on prisutan u visokim koncentracijama.
  • Ukoliko imate prehladu ili neku drugu virusnu infekciju, izbegavajte treninge i teže fizičke aktivnosti.

Održavanje aktivnog stila života važno je kako za fizičko, tako i za Vaše mentalno blagostanje. Zapamtite: astma nije razlog da se odreknete fizičkih aktivnosti! Potreban je odgovarajući terapijski pristup i prilagođavanje aktovnosti Vašim mogućnostima.

Šta raditi ukoliko se u toku treninga jave simptomi astme?

Ako se u toku fizičke aktivnosti jave simptomi astme, prestanite sa vežbanjem i uzmite dozu leka predviđenu za takve okolnosti (prema akcionom planu u slučaju astmatičnog napada koji ste utvrdili sa Vašim lekarom). Ukoliko se simptomi ne povlače, obratite se nadležnoj zdravstvenoj ustanovi radi sprovođenja odgovarajuće terapije.

Alergija, prehlada ili bronhitis?

prehladaSezonska alergija i prehlada mogu se ispoljiti istim ili sličnim simptomima, tako da nije lako, makar u početku razlikovati ova dva stanja.

Koje su razlike?

Prva razlika je u brzini razvoja simptoma. Prehlada sporije napreduje, uglavnom je potreban makar jedan dan da se jave i postepeno pogoršaju simptomi kao što su gubitak apetita i glavobolja, sa postepenim povlačenjem simptoma u toku jedne nedelje, i ukupnim trajanjem do 10 dana. Alergija počinje naglo, izraženo je kijanje i zapušenost nosa usled kongestije nazalne sluzokože. Simptomi alergije naglo i nestaju, skoro u isto vreme sa nestankom alergena iz okoline. Zatim, postoje određeni karakteristični simptomi i znaci kojima se odlikuju ova dva stanja. Alergije su skoro tipično praćene svrabom nosa, očiju i golicanjem u grlu, dok za prehladu ovi simptomi nisu karakteristični. Tipični simptomi prehlade su povišena temperatura, bolovi i gust sekret iz nosa.

Alergija ili bronhitis?

Čak i osobe koje dugo pate od raznih vrsta alergija mogu imati problem sa razlikovanjem ranih simptoma alergije i bronhitisa. U početku, obično se neki zajednički simptomi tumače kao alergijski i pripisuju izlaganju alergenima. Kako se razvija bronhitis, javljaju se novi simptomi koji ukazuju da je ipak u pitanju prisustvo infektivnog uzročnika. Simptomi obuhvataju: kašalj koji se pogoršava, iskašljavanje žutog ili zelenkastog sputuma, osećaj grebanja u grlu i iza grudne kosti i promuklost. Može postojati i povišena temperatura praćena drhtavicom. U zavisnosti od prisustva simptoma i njihove izraženosti, potrebno je sprovesti i odgovarajuću terapiju.

 

PRIMED 2 je prirodan preparat napravljen po proverenoj recepturi, na bazi kvalitetnog lipovog meda i kalcijuma prirodnog porekla,. Ne sadrži veštačke boje, konzervanse i druge aditive. Preporučuje se kod astme, alergijskog rinitisa, bronhitisa, sinuzitisa i pušačkog kašlja. Aktivni sastojci preparata pomažu razgradnju i iskašljavanje gustog sekreta, olakšavajući protok vazduha u disajnim putevima. Smanjuju osetljivost disajnih organa na alergene iz vazduha i deluju na opuštanje disajnih puteva, čime ublažavaju i proređuju astmatične napade. Hranljivi sastojci blagotvorno deluju na jačanje odbrambenih snaga organizma.

Origano kao „čistač“ disajnih puteva

OreganoAlergije, astma, mikroorganizmi i različiti polutanti iz spoljašnje sredine mogu izazvati probleme u funkcionisanju gornjih disajnih puteva. Smptomi bolesti disajnih puteva uključuju prisustvo sekreta u disajnim putevima, otežano disanje i iritaciju nosne sluzokože i grla. Kako su danas respiratorni problemi izuzetno česti, važno je ukazati na neke dobrobiti koje origano može imati u tretmanu disajnih problema.

Efikasan, pouzdan i bezbedan za upotrebu, origano sadrži karvakrol, flavonoide i terpene, materije koje imaju antihistaminsko i dekongestivno dejstvo.

Origano kao antihistaminik

Prisustvo polena, prašine, buđi, hemikalija, gljivica i bakterija može kod preosetljivih osoba dovesti do oslobađanja histamina (glavnog posrednika alergijskih reakcija) i pojave simptoma alergije: zapušenost nosa, curenje nosa i kijanje. Biljke koje sadrže prirodne antihistaminike, kao što je origano, mogu pomoći u smanjenju oslobađanja histamina, i time ublažiti pomenute simptome. Origano takođe sadrži i rozmarinsku kiselinu koja pokazuje antiedematozno dejstvo (smanjuje otok tkiva).

Origano protiv kašlja i za opšte zdravlje

Origano ima direktna pozitivna dejstva na respiratorni trakt, kašalj i prohodnost gornjih disajnih puteva. Origano sadrži kalcijum, magnezijum, cink, gvožđe, kalijum, vitamine A , C i niacin. Iako ove komponente ne utiču direktno na respiratorne probleme, sve one su potrebne organizmu i imunološkom sistemu za pravilno funkcionisanje.