Eine nicht auskurierte Erkältung führt oft zur Bronchitis!

Die häufigste Verschlechterung bei Erkältungen und Grippe ist Bronchitis. Obwohl meistens bakteriell, kann diese Krankheit auch viral sein und ist hauptsächlich auf “starke” Viren zurückzuführen. Wenn Fieber und Husten nach zwei Wochen Erkältung nicht anhalten, sollten Labortests oder Spirometrien durchgeführt werden, um schwerwiegende Komplikationen und Lungenentzündungen zu vermeiden.

Die Symptome dieser akuten Atemwegserkrankung dauern 7 bis 14 Tage. Normalerweise manifestiert sich Bronchitis durch Husten und leichtes Fieber. Trotz der allgemeinen Meinung gibt die Farbe der Sekretion nicht die Ursache der Krankheit an.

Rauchsekrete sind nur bei Rauchern wichtig, da sie auf eine Diagnose einer chronisch obstruktiven Erkrankung hinweisen können. In anderen Fällen spielt es bei der Diagnose einer Bronchitis keine Rolle. Abhängig von der Ursache des Auftretens wird Bronchitis mit Antibiotika, Mukolytika oder einer Kombination davon behandelt. In beiden Fällen ist Kontinuität wichtig und die Behandlung sollte nicht abrupt unterbrochen werden, auch wenn sich eine Verbesserung abzeichnet. Die verschriebene Therapie sollte jedoch bis zum Ende eingehalten werden.

Bei bakteriellen Infektionen werden Antibiotika je nach Fall fünf bis sieben Tage lang getrunken. Bei der viralen Bronchitis werden Mukolytika mit möglichst viel Flüssigkeit und Vitaminen verschrieben. Diese Krankheit wird normalerweise ohne Bettruhe angeordnet, obwohl es sich um einen Fehler handelt und Ruhe das beste Mittel ist.

Wenn es dem Patienten jedoch nicht gut geht, er oder sie sich tagelang krank fühlt und Fieber über 38 Grad hat, sind zusätzliche Tests erforderlich. Die Hauptkomplikation, die nach Angaben des Arztes nicht häufig auftritt, ist eine Lungenentzündung. Bei häufiger Bronchitis muss die Lungenkapazität durch Spirometrie gemessen werden, während eine anhaltende Lungenentzündung einen Scan erfordert.

Virusinfektionen können manchmal sogar bei den widerstandsfähigsten Menschen zu Komplikationen führen. Bei Personen mit geringerer Abwehr können noch seltene “gefährliche” Viren Komplikationen verursachen, sogar eine Lungenentzündung.

Raucher haben ebenso ein erhöhtes Krankheitsrisiko wie Kinder, die aufgrund ihrer Bronchien eher gefährdet sind. Wenn eine gute Händehygiene und eine starke Abwehrkraft aufrechterhalten wird, umgeht uns die Bronchitis oder ist zumindest nicht stark. Wenn der Patient weiß, dass er anfällig für diese Krankheit ist, ist es am besten, sich mit einer Grippeimpfung zu schützen.

primed-2

PRIMED 2 ist eine natürliche Formel auf Basis von kristallinem Lindenhonig und Calcium. Es wirkt sich positiv auf die gesamte Atemwege bei Kindern und Erwachsenen aus. Es ist besonders vorteilhaft bei Atemwegserkrankungen.

  • Asthma,
  • Bronchitis,
  • alergische Rinitis,
  • Nebenhölenenzundung,
  • chronische COPD
  • Raucherlunge/husten.

HOBP-bolest koja skraćuje život!

Za hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) lekari kažu da je bolest koja skraćuje i  ponekad veoma otežava život. Sve akcije borbe protiv pušenja su i akcije borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća.

To je neizlečiva bolest pluća praćenja smanjenim, otežanim protokom vazduha kroz disajne organe.

HOBP je relativno novi naziv starih bolesti koje su ranije nazivane hronični opstruktivni bronhitis i emfizem pluća. To su bolesti koje se najčešće pojavljuju udružene, preklapaju se i nije ih lako odvojiti, zbog čega je i postavljena nova, jedinstvena dijagnoza.

Faktor rizika za nastanak HOBP-a

Glavni i najsigurniji faktor rizika za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća je pušenje.

Preko 80 odsto svih obolelih od ove bolesti su pušači i preko 20 odsto svih pušača oboli tokom života od ove bolesti. Svako ko puši bar dvadeset godina, a pri tom kašlje i iskašljava, treba da razmišlja o tome da je, ako ne HOBP, svakako već zaradio bar hronični bronhitis.

Među faktorima rizika za nastanak ove bolesti pominju se pasivno pušenje, kada je udruženo sa drugim faktorima rizika, aerozagađenje, iritacija u pojedinim radnim sredinama, pa i iritacija od vlage i pare u lošijim uslovima stanovanja. Takođe, postoji izvesna nasledna sklonost prema obolevanju od ove bolesti.

Početni simptom bolesti HOBP-a

Početni simptom bolesti, koji pušači najčešće ne primećuju, jeste kašalj sa iskašljavanjem. Svako ko hronično kašlje, u trajanju od tri meseca godišnje u dve uzastopne godine, i istovremeno je pušač, treba da proveri stanje svojih pluća.

Ono što se obično događa u srednjem životnom dobu, nakon dvadesetak godina pušačkog staža, jeste da se te osobe sve lakše zamaraju. Pored zamaranja u toku hoda oni primete i da se teže penju uz stepenice, te da im je svaki fizički napor ‘odjednom’ otežao.

Dok se kod kašljanja sa iskašljavanjem može razmišljati ‘samo’ o hroničnom bronhitisu, u ovoj fazi valja ozbiljno medicinski ispitati mogućnost postojanja hronične opstruktivne bolesti.

Za neke pušače je alarm kada počne da im ‘svira’ u grudima, obično pri nekim akutnim infekcijama, pri kojima i intenzivnije kašlju i iskašljavaju, ponekad uz pojavu gnojnog ispljuvka. Tada se već razvio teži oblik bolesti i mada se stanje može popraviti i kontrolisati, nastale tegobe više nije moguće ‘izbrisati’, one ostaju u manjoj ili većoj meri trajne.

Plućna funkcija koja prirodno opada sa godinama, kod onih koji imaju hroničnu opstruktivnu bolest opada dvostruko brže. Kada neko ko ima HOBP, a pušač je, prestane da puši, dalji pad njegove plućne funkcije može da prestane da bude ubrzan i da se svede na normalni pad koji se događa u skladu sa godinama.

Prema aktuelnim lekarskim standardima, osoba koja kašlje i iskašljava, ali na spirometru pokazuje normalni nalaz za svoje godine, smatra se osobom u riziku da dobije hroničnu opstruktivnu bolest pluća. To se smatra nultom fazom bolesti u kojoj bolesnik u svakom slučaju ima hronični bronhitis i u kojoj treba pratiti i kontrolisati situaciju da se ne razvije HOBP. Nema lečenja, ali se obaveznim smatra prekid izlaganjima faktorima rizika, pre svega pušenju.

Četiri faze različitog nivoa otežanog disanja kod HOBP-a

HOBP ima četiri faze različitog nivoa otežanog disanja, od kojih u poslednjoj bolesniku za disanje više nije dovoljan običan vazduh i mora da koristi veštački kiseonik. Dok je u prve tri faze pre svega ugrožen kvalitet života bolesnika i često smanjena njegova radna sposobnost, posebno za bilo kakvu vrstu fizičkih poslova, u četvrtoj fazi bolesti direktno je ograničen i vek bolesnika na dve-tri dodatne godine života. Ova bolest ima slične faktore rizika kao i kancer pluća, ali nije dokazana direktna veza između nastajanja jedne i druge bolesti.

Preporučujemo upotrebu preparata PRIMED 2

primed-2Primed 2 diši lako je efikasna i prirodna formula na bazi meda sa dodatkom kalcijuma.

Ovaj prirodni preparat se preporučuje osobama koje imaju različite probleme sa disanjem, između ostalog i osobama koji su kandidati za nastanak HOBP , kao i onima kod kojih se bolest već razvila.

Uz prestanak pušenja, ovaj preparat može da uspori dalje napredovanje bolesti.

Preparat je takođe pogodan za upotrebu kod višegodišnjih pušača, jer njegovi aktivni sastojci potpomažu pročišćavanje pluća od nagomilanih stranih čestica poreklom iz duvanskog dima.

HOBP – ISKUSTVO SA PRIMED 2 diši lako

Bolujem od HOBP već 5 godina.

I pored terapije, teško dišem, i stalno sam imao osećaj da mi se u grlu skuplja sekret koji ne mogu da iskašljem.

PRIMED 2 koristim već 3 meseca.

Svako jutro sam uzimao po jednu kafenu kašičicu PRIMEDA, i vrlo brzo sam počeo da osećam poboljšanje. Lakše iskašljavam i dišem, i mogu duže i lakše da se krećem bez zamaranja nego što sam ranije mogao.

Milan KatićSubotica

 

Kako magla utiče na plućne bolesnike?

maglaVremenske prilike u zimskim danima najviše pogađaju pacijente u starijem dobu, koji su oboleli od bronhijalne astme, magla im steže pluća, izaziva kašalj i šištanje u grudima, otežava disanje i konačno, ugrožava život.
Magla kao uzrok napada astme.
Atmosferska situacija koja ne pogoduje astmatičarima može itekako izazvati teške napade astme, pa je od ključne važnosti da se na vreme jave lekaru i da nikako ne potcenjuju bilo koji od simptoma svoje bolesti.
Ukoliko pacijent nije svestan da je reč o teškom napadu astme, i svoje simptome pripisuje nekim drugim razlozima, to može dovesti do drastičnog pogoršanja već prisutnih simptoma. Naime, rapidno opadanje vrednosti kiseonika u krvi, uz izostanak odgovarajuće terapije, može dovesti do kome i smrti. Zbog toga, pacijenti sa bronhijalnom astmom u poodmaklom životnom dobu uvek trebaju da se jave lekaru ukoliko imaju izražen osećaj gušenja, ako on ne prolazi uz uobičajenu terapiju pumpicom i tabletama, kao i ako im se promene boja i izgled ispljuvka, a pogotovo ako im pomodre lice i usne, a telesna temperatura naglo poraste.
U ovom periodu godine kod starijih pacijenata infekcija je jedan od čestih uzročnika pogoršanja bronhijalne astme. Zbog toga im se savetuje redovna vakcinacija protiv gripa, kao i vakcina koja štiti od najčešćih bakterijskih infekcija pluća, pre svega pneumokoka. Ona se daje jednom u pet godina. Isto tako, važno je izbegavati zadimljene prostorije, obavezno prestati sa pušenjem i ne boraviti u dimu. Trebalo bi, po mogućnosti izbegavati i izlaženje po maglovitom vremenu.
Astma kod osoba starijeg životnog doba ima svoje osobenosti i zbog toga se može izdvojiti kao poseban klinički problem. Posebnu grupu ovih pacijenata čine oni koji imaju dugačak pušački staž i kod njih se obično radi o bronhijalnoj astmi koja je udružena sa hroničnim obstruktivnim bronhitisom i/ili emfizemom pluća, pa veliki broj tegoba izazivaju te dve bolesti.
Spirometrijom do dijagnoze
Najbolja metoda za otkrivanje astme je merenje plućnog kapaciteta ili spirometrija. Kod starijih astmatičara kapacitet pluća je drastično snižen tokom napada, dok se van njega parametri poboljšavaju, ali retko dostižu normalne vrednosti.Takođe, kod starijih pacijenata je potrebno načiniti i rtg snimak pluća jer i neke druge bolesti mogu imati simptome slične astmi, poput tumora pluća, proširenja bronhija i tromba u plućima. Isto tako, i neke kardiološke bolesti koje su česte kod pacijenata starijeg životnog doba, mogu da liče na bronhijalnu astmu, a često su i udružene sa njom. To su koronarna bolest, popuštanje srca sa zastojem, poremećaji srčanog ritma i sl.
primed-2Primed 2 diši lako ne prirodan način smanjuje tegobe kod astmatičara, olakšava disanje i proređuje napade. Preparat je pogodan za primenu i kod pacijenata koji su na terapiji pumpicama ili tabletama, u cilju poboljšavanja efekta terapjie i boljeg kontrolisanja astme. Njegova upotreba se naročito preporučuje u periodima koji su teški za astmatičare, kada im atmosferske prilike ne odgovaraju i kada se i pored primenjene terapije njihovi simptomi održavaju ili čak postaju intenzivniji. Primed 2 diši lako vam omogućava da svoju astmu držite pod kontrolom.

Dobra kontrola astme!

Bronhijalna-astmaU poslednje vreme se sve veća pažnja poklanja ishodima medicinskih intervencija, koji predstavljaju pokazatelje uspešnosti kontrole bolesti. Ovo je pogotovo važno u hroničnim bolestima sa dugotrajnim tokom, kao što je bronhijalna astma, gde je neophodno redovno pratiti bolesnika.
Ustvari, postavlja se pitanje šta je to dobra kontrola astme, odnosno koji su to pokazatelji koji na pravi način odražavaju uspeh terapije? Pored toga, važno je da pokazatelji kontrole bolesti budu validni, pouzdani i osetljivi na promenu tokom vremena.
Pokazatelji kontrole astme mogu da budu objektivni i subjektivni parametri.
Objektivni parametri obuhvataju najčešće konvencionalne pokazatelje ishoda medicinskih intervencija u astmi, koji se rutinski dugo godina primenjuju, kako u kliničkim ispitivanjima, tako i u kliničkoj praksi. To su prvenstveno parametri plućne funkcije (spirometrijski testovi, vrednosti i dnevne varijacije vrednosti vršnog ekspirijumskog protoka – PEF-a izmerene pikfloumetrom), fizikalni nalaz na plućima, terapijski zahtevi (dnevna potreba za kratkodelujućim b2-agonistima ili količina lekova koja je neophodna za održavanje kontrole bolesti), reaktivnost disajnih puteva, različiti markeri inflamacije (iz sputuma, bronhijalnog lavata, urina, krvi ili izdahnutog vazduha) i broj hospitalizacija (najčešće tokom prethodne godine).
Sa druge strane, u subjektivne pokazatelje kontrole astme spadaju simptomi (registrovani najčešće u dnevniku simptoma) i kvalitet života bolesnika.
Važno je istaći da treba pratiti istovremeno, kako objektivne, tako i subjektivne parametre kontrole astme, s obzirom na to da predstavljaju različite aspekte ispoljavanja oboljenja i da je pokazano da nisu uvek u dobroj korelaciji. Tako se, na primer, respiracioni simptomi mogu znatno popraviti uprkos prisutnoj bronhijalnoj hiperreaktivnosti (BHR) i evidentnoj bronhijalnoj opstrukciji, što znači da asimptomatsko stanje ne ukazuje na normalizaciju BHR i bronhijalne opstrukcije. Takođe je u brojnim kliničkim ispitivanjima pokazano odsustvo značajne povezanosti između kvaliteta života i plućne funkcije bolesnika sa astmom.
Bronhijalna astma je hronična respiratorna bolest koja se histološki karakteriše inflamacijom disajnih puteva i mukusnom hipersekrecijom, a klinički, reverzibilnom opstrukcijom protoku vazduha u disajnim putevima i specifičnim simptomima koje saopštava pacijent. Prisustvo pobrojanih karakteristika astme i stepen njihove izraženosti koristi se za procenu kontrole bolesti.
Međunarodne smernice za lečenje astme ukazuju na to da primarni cilj lečenja treba da bude optimalna kontrola bolesti, koja podrazumeva minimalnu pojavu dnevnih i noćnih simptoma i bronhokonstrikcije, kao i potrebu za kratkodelujućim b2-agonistima. Na taj način se smanjuje rizik za egzacerbacije bolesti koje mogu ugrožavati život, kao i dugotrajni morbiditet.
Dobra kontrola astme podrazumeva ispunjenje sledećih uslova:
minimalni hronični simptomi, uključujući i noćne,
minimalne (retke) egzacerbacije,
minimalna upotreba b2-agonista, tj po potrebi, a najbolje bez,
bez ograničenja fizičke aktivnosti, uključujući vežbanje,
cirkadijalne varijacije PEF-a manje od 20%,
(skoro) normalan PEF,
minimalni neželjeni efekti lekova (ili bez)

hladnoca

Respiratorne infekcije i hladan vazduh okidač za astmu

hladnocaHladan vazduh deluje na disajne puteve tako što provocira disajne puteve, steže bronhije i predstavlja okidač za astmatični napad. Astmatičarima ne prija ni boravak u zatvorenim, zagušljivim prostorijama sa puno ljudi jer tu cirkuliše veliki broj virusa koji mogu da izazovu pogoršanje bolesti. Ovo su razlozi zbog kojih astmatičari moraju da vode mnogo više računa o svom zdravlju za vreme zimskog perioda.
Vremenke prilike su ono što u zimskom periodu natera mnoge pacijente u pulmološke klinike zbog čestih pogoršanja bolesti, a nije malo ni onih kojima je hladnoća ili virusna infekcija po prvi put pokrenula astmatični napad.
Astma se ispoljava najčešće pre 25. godine života. Sklonost ka astmi može da postoji godinama i onda je u jednom trenutku dovoljan samo okidač,neki alergen, virusna infekcija, zagađenje vazduha,dim,magla,hladan vazduh da pokrene astmatični napad.
Respiratorne infekcije i hladan vazduh okidač za astmu
Virusna infekcija može da bude ponekad okidač za astmatični napad. Astma je hronično zapaljenje disajnih puteva čija je posledica povećana reaktivnost bronhija i sklonost ka njihovom sužavanju. Kada i u kojoj meri će se ispoljiti napad astme zavisi od vremenskih prilika i od izloženosti virusima.
Izlazak iz tople prostorije na hladan vazduh može takođe da provocira napad astme. U ovom slučaju astma može da se manifestuje samo kao kašalj koji se ponavlja. Pored toga moguća je pojava i vizinga odnosno sviranja i zviždanja u grudima, kao i osećaja teskobe koji ne dozvoljava pacijentu da udahne vazduh punim plućima. Ako neko svaki put kada uđe u zadimnjenu i zagušljivu prostoriju počne da kašlje, trebalo bi da se obrati svom lekaru da vidi da li je astma u pitanju.
Bronhije kod astmatičara reaguju veoma brzo na nadražaj, sužavaju se i pune se sekretom koji se pojačano luči. Zbog suženja bronhija i pojačane količine sluzi, počinje kašalj, kao i sviranje u grudima.
Treba znati da svaka pojava sviranja u grudima nije ujedno znak i da postoji astma. Dešava se da neko dobije bronhitis koga prati sviranje u grudima i da pri tome nema astmu. Takođe,i kod drugih infekcija sa povećanom temperaturom, može doći do sužavanja disajnih puteva i pojave vizinga. Za ovo se obično kaže da se bolest “spustila na pluća”. Ovakvo stanje se leči odgovarajućom terapijom i antibioticima i ne znači da pacijent ima astmu. Ali, ako se svaka prehlada „spušta“ na pluća i ako svaki put postoji sviranje u grudima, to treba da pobudi pažnju lekara i pacijenta i sumnju da je u pitanju bronhijalna astma. Vizing pri disaju se javlja i kod hronične opstruktivne plućne bolesti.
Prvi i najčešći simptom koji upućuje na postojanje astme
Pacijent se obično žali da kašlje, da ga uporno nešto iritira na kašalj. Sa takvim tegobama se najčešće javlja lekaru. Pre dolaska kod pulmologa često bude upućen specijalisti za uho grlo i nos, koji mu može dijagnostikovati alergijski rinitis. Onda bi to ispitivanje trebalo proširiti, da se vidi da li pacijent ima bronhijalnu astmu.

Dijagnostičke procedure koje se rade kada se posumnja na astmu
Prvo i osnovno što se uradi je laboratorijska analiza krvne slike da se razgraniči da li je u pitanju akutna infekcija. Prati se da li je povišena vrednost eozinofila i imunoglobulina E u serumu koji ukazuju na atopijsku konstituciju i sklonost ka alergijama. Čak i ako su ove vrednosti u granicama nornale nije isključeno da se radi o astmi, jer postoji astma koja nije alergijski uzrokovana.
Postojanje astme se dokazuje spirometrijom koja pokazuje da li u plućima postoji opstrukcija. U slučaju postojanja opstrukcije, radi se bronhodilatatorni test sa davanjem leka beta-agonista i prati se odgovor na dati lek,da li se opstrukcija smanjuje u odnosu na početnu opstrukciju. Ukoliko je spirometrijski nalaz normalan, što se dešava kada se bolest smirila, ali ona ipak postoji, radi se bronhoprovokacijski test, kada se histaminom izaziva opstrukcija i ako je on pozitivan, onda je u pitanju astma.

 primed2Primed 2 diši lako je prirodni suplement, napravljen od 100% prirodnih sastojaka, koji na prirodan i efikasan način olakšava tegobe sa disanjem i pomaže u cilju smanjivanja simptoma astme,alergija, sinusitisa, bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća, pušačkog kašlja… Ovaj prirodni preparat deluje kao prirodni bronhodilatator i širi disajne puteve, razmekšava sekret prisutan u disajnim putevima i olakšava njegovo izbacivanje.

 

ambrozija

Ambrozija kod dece izaziva astmu

ambrozijaDeca alergična na ambroziju se lako prepoznaju po stalnom šmrktanju i kijanju, često rukom trljaju nos koji ih svrbi, a često imaju i lako zakrvavljene oči zbog alergijskle reakcije (alergijski konjuktivitis).
Ambrozija je izuzetno plodna biljka, tako da stvara ogromnu količinu polena koji se zahvaljujući vetrovima, lako širi. Ona ima, neviđeni biološki potencijal, jedna biljka ambrozija može da proizvede nekoliko milijardi polenovih čestica. Polen ambrozije je izuzetno žilav i posle par decenija može da proklija i stvori novi opasan primerak ove biljke. Ovo leto je bilo veoma promenljivo, sa mnogo vlage, ali i sunca i taj klimatski trend prija ambroziji.
Do kraja jeseni ambrozija cvetanjem stvara sve veće probleme, kako odraslima tako i deci. Oni koji imaju samo alergiju na ambroziju, ove godine su počeli da kijaju skoro dva meseca pre uobičajenog perioda.
Ambrozija je neverovatno alergijski agresivna. Dovoljno je dvadesetak polenskih zrnaca u kubnom metru vazduha da deca, ali i odrasli koji su alergični na ovu biljku, dobiju tegobe.
Deca alergična na ambroziju se lako prepoznaju po stalnom šmrktanju i kijanju, često rukom trljaju nos koji ih svrbi, a često imaju i lako zakrvavljene oči zbog alergijske reakcije (alergijski konjuktivitis).
Kada se roditelji sretnu sa ovim problemom po prvi put, misle da je dete zaradilo neki letnji ili jesenji virus. Za razliku od dece sa virusom, deca alergična na ambroziju nikada nemaju povišenu telesnu temperaturu, grlo im je mirno, bez crvenila karakterističnog za infekciju.
Retko se dešava da deca odmah počinju da kašlju u napadima, da sviraju i šište dok dišu. Tada postoje realni izgladi da dete ima alergijsku astmu, koju izaziva upravo ambrozija.
Pedijatar relativno lako postavlja dijagnozu alergijske kijavice. Da li je u pitanju polen ili neki drugi alergen vidi se posle alergoloških proba. Iako postoje savremene metode za dokazivanje alergija, kožni test je brz i jednostavan dijagnostički test. On omogućava, da se u roku od petnaest minuta utvrdi da li je ambrozija krivac za alergijske smetnje i da li je dete alergično i na druge alergene.
Lečenje alergije na ambroziju.
Kod alergijskih bolesti, najbolje je eliminisati alergen. Jako je bitno podržavati akcije iskorenjivanja ambrozije. Ipak, često je neophodna terapija odgovarajućim lekovima koje propisuje pedijatar posle pregleda deteta i postavljanja dijagnoze.
Antihistaminici su stub terapije, što se pre počne, pre će se videti i rezultati.
Kada oni ne pomognu ili se radi o jačem obliku alergije, lekar propisuje nazalne kortikosteroide koji se primenjuju kao sprejevi i koji posle nekoliko dana daju prve rezultate. Njihova primena zahteva stalni kontakt sa pedijatrom koji ih je propisao i redovnu kontrolu. Ove lekove, zbog niza neželjenih efekata ne valja primenjivati dugo i na svoju ruku.
Kod dece koja godinama imaju problem sa ambrozijom, poznato je da se tegobe ponavljaju kad ambrozija počne da cveta, savet je ne čekati da se to desi. Pravo vreme započinjanja medikamentozne terapije je par nedelja pre očekivanog polenskog udara, kada se obično daje antihistaminik.
Imunoterapija je savremeni vid lečenja alergije na ambroziju i sastoji se u postepenom, veoma opreznom unošenju malih, pa sve većih količina alergena, u ovom slučaju posebno pripremljenog ekstrata polena ambrozije. Tako se organizam uči da razvije sopstvenu odbranu od alergena. Kada imunoterapije uspe, prestaje potreba za lekovima, ali je potrebno mnogo vremena i strpljenja da bi se došlo do ovog cilja.
Sa razvojem novih preparata koji se mogu uzimati oralno, imunoterapija dobija sve veći broj pristalica. Pedijatar će proceniti kada će dete poslati alergologu, a onda će se razmotriti potreba za imunoterapijom, što i jeste obaveza alergologa.

Prirodni preparat Primed 2 diši lako je dokazano sredstvo koje na prirodan način, bez upotrebe lekova i kortikosteroidnih preparata rešava problem alergije na polen i njenih manifestacija. Zahvaljujući česticama prirodnog kalcijuma koji smanjuje osetljivost sluzokože na alergene, simptomi poput kijanja i curenja nosa se smiruju u toku prvog meseca upotrebe preparata.

State Cross Country 2010

Astma i vežbanje

State Cross Country 2010


Da li kašljete, osećate stezanje u grudima i gubite dah nakon vežbanja? Ako imate ove disajne simptome, možda imate bronhokonstrikciju izazvanu vežbanjem. Ovo se dešava kada disajne cevi tokom vežbanja postanu uske i onemogućavaju protok vazduha što uzrokuje simptome astme.
Procenjuje se da oko 300 miliona ljudi širom sveta pati od astme, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Naporno vežbanje dodatno pogoršava simptome astme.
Simtomi bronhokonstrikcije izazvane vežbanjem uključuju probleme sa disanjem koji se javljaju u periodu od 20 minuta nakon vežbanja. Javljaju se sledeće tegobe:
-Otežano disanje.
-Teskoba u grudima.
-Kašalj.
-Nedostatak vazduha.
-Bol u grudima.
Okidač koji najčešće dovodi do pojave simptoma bronhokonstrikcije tokom vežbanja je suv i hladan vazduh. Pri normalnom disanju se vazduh greje i vlaži prilikom kontakta sa sluzokožom nosa. Ali, tokom fizičke aktivnosti osoba mnogo više udiše vazduh kroz usta, gde se vlaženje i grejanje vazduha ne vrši. Ovo omogućava da hladan i suv vazduh dospe do donjih disajnih puteva i pluća, iritira disajne puteve, dovodi do bronhokonstrikcije, što i izaziva simptome astme. Zagađenje vazduha, polen, prašina i virusne infekcije mogu takođe doprineti pojavi bronhokonstrikcije tokom vežbanja.
Dijagnoza se postavlja pomoću spirometrijskog testa. Ako rezultat spirometrije pokaže da imate astmu, vaš lekar će vam dati da udahnete malo leka po imenu albuterol. Ako su rezultati spirometrije normalni nakon uzimanja ovog leka, to potvrđuje da ipak imate astmu. Ako su vam pak rezultati spirometrije normalni, a vi imate navedene simptome nakon vežbanja pristupa se bronhoprovokacionom testu. Prvo se uradi spirometrija i nakon toga pacijent pristupa uobičajenom planu vežbanja.Nakon vežbanja ponovo se radi spirometrija . Ako su rezultati lošiji nakon treninga nego pre njega, onda verovatno imate bronhokonstrikciju izazvanu vežbanjem.
Terapija bronhokonstrikcije izazvane vežbanjem zahteva plan lečenja. Ako u isto vreme postoji i astma lečenje se sprovodi pomoću inhalacionih kortikosteroida, stabilizatora mast ćelija, modifikatori leukotrijena. Takođe efekat se postiže i korišćenjem lekova pre vežbanja ( kratko delujući beta-agonisti). Kada se simptomi bronhokonstrikcije jave, oni mogu biti tretirani kratko-delujućim beta agonistima.
Pored lekova, određena temperatura vazduha prostorije u kojoj vežbate može sprečiti ili umanjiti simptome bronhokonstrikcije izazvane vežbanjem. Takođe, izbegavajte vežbanje kada imate virusnu infekciju, kada su niske temperature vazduha i kada je velika koncentracija polena, prašine i drugih zagađivača u vazduhu.

Primed 2 diši lako je prirodni preparat koji efikasno suzbija simptome astme, alergije, tegobe sa disajnim organima, bronhitisa, sinusitisa.

Spirometrija

SpirometrijaSpirometrija je ispitivanje ventilacijske sposobnosti pluća. Pomoću nje određujemo parametre koji su bitni za ocenjivanje plućne funkcije.

Aparat kojim se izvodi ovo ispitivanje se naziva spirometar. Od pacijenta se očekuje dobra saradnja i pri izvođenju spirometrije treba da udahne vazduh najviše što može, a zatim najbrže što može i do kraja da izdahne sav vazduh iz pluća. Važno je da pri izvođenju spirometrije ne diše na nos i da vazduh do kraja izdahne iz pluća. Aparat sam izračunava potrebne parametre, volumene i kapacitete pluća.

Spirometrija nam ukazuje na dijagnozu bolesti gde dominira poremećaj plućne funkcije. Pomoću nje se može odrediti postojanje i stepen opstrukcije u disajnim putevima i na osnovu toga se određuje potrebna terapija. Bitna je u praćenju toka bolesti i efekata terapije, u određivanju radne sposobnosti obolelog, u preoperativnoj proceni bolesnikovog stanja. Koriste se u dijagnostici bolesti drugih organa, koje mogu uticati na disanje.

Najvažniji spirometrijski pokazatelji

Na osnovu spirometrijskih merenja dobijaju se vrednosti koje su bitne u postavljanju dijagnoze. To su sledeći parametri:

  • FVC (forsirani vitalni kapacitet) ili ukupna zapremina vazduha koja može forsirano da se izduva u jednom dahu.
  • FEV1 ( forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi) je zapremina vazduha koja se izduva u prvoj sekundi maksimalnog izdaha. Ovo je mera koliko brzo pluća mogu da se isprazne.
  • FEV1/FVC je procent vazduha koji se izduva u prvoj sekundi u odnosu na ukupnu izdahnutu zapreminu. FEV1 je iskazan kao procent FVC i klinički je koristan indeks za otkrivanje opstrukcije (ograničenja) protoka vazduha.

Najčešće bolesti sa opstruktivnim poremećajima su:

  • Hronična opstruktivna bolest pluća.
  • Astma.
  • Cistična fibroza.
  • Bronhiektazije.
  • Karcinom pluća.
  • Obliterativni bronhitis